Гудало у школама

Милош Обреновић је био врстан гуслар, Карађорђе такође. У црногорској лози Петровића без знања свирања на гуслама нико није могао да постане владар. Када је крунисан цар Душан свирали су само бубњеви и – гусле. На српском двору све свечаности су одржаване уз пратњу гусала још од времена Стефана Немање (који је умео лепо гуслати).

Тако је било некад. А данас, има ли места за гусле у ери мобилних телефона, кабловске телевизије, хип-хопа и турбофолка, модернизације Србије и реформског заокрета ка евроатлантским интеграцијама?

– Гусле су традиција, али и темељ преко којег можемо прекорачити границе. За нас долазе боља времена – каже Жељко Чуровић, председник Савеза српских гуслара и главни уредник ревије "Гусле".

– Све је више деце који уче да гуслају, имамо младе гусларе од шест, девет, 12 година. Младих гуслара све је више, почињемо да отварамо школе гуслара, а у 2007. години имаћемо и први омладински фестивал.

У Београду при музичкој школи "Стеван Мокрањац" постоји одељење за српски древни гудачки инструмент, у Краљеву такође при Мокрањчевој школи има тридесет полазника, у Земуну је отворена приватна школа, а у "Ђури Салају" управо је покренута Академија гусала.

Чуровић каже да у Србији има 37 гусларских друштава, у Републици Српској 22, у Црној Гори 19. Гусларских друштава има највише у Београду, али и по Војводини, у Чачку, Краљеву, Новој Вароши, Нишу, Крагујевцу...

Добровољци

Има много анегдота о историји гуслара и гусала на овим просторима. Постоје и легенде, различита мишљења о томе како су Срби постали гуслари. Десетерачке епске песме називају се и гусларским, у њима је садржана и преношена с колена на колено свест о суштини бића, идентитета и самосвојности српског народа. Последњи епски бард Радован Бећировић Требјешки (написао шест песама које представљају апотеозу гуслама) говорио је: "Манастири и српско гудало – то је српску веру сачувало".

Најчувенији гуслар с почетка прошлог века Петар Перуновић успео је да у време Првог светског рата у Америци сакупи више од десет хиљада добровољаца обилазећи колоније наших људи и певајући им знане и импровизоване песме о поробљеној отаџбини, албанској голготи, војсци ван отаџбине. Често је певао "Моравку девојку" о девојци која више нема никога, иде поред Мораве, гледа згаришта и пустош и куне "швапске царе, крваве авети".

– После Другог светског рата неко је дошао на врло прорачунату идеју да гусле протера из Србије и да оне постану искључиво везане за црногорски фолклор. А до педесетих година прошлог века, рецимо, само у Ивањици свака кућа је имала гусле. У давна времена у ужичком крају се играло уз гусле, постоје бројни подаци који говоре да су гусле пре свега српски инструмент и да су временом постале и муслимански и хрватски инструмент и то кроз исламизацију и унијаћење српског становништва – каже Чуровић.

У новијој историји, 1928. и 2006. година су два значајна датума. Онај први када је на првом фестивалу гуслара у Београду краљ Александар Карађорђевић био председник жирија и доделио награду првопласираном такмичару, а јесенас на Ади Циганлији гусларски сабор први пут је благословио изасланик патријарха. Био је то професор др Димитрије Калезић као изасланик патријарха Павла, а Сабор је отворио представник владе, министар просвете и спорта Слободан Вуксановић.

– Било је то први пут од времена краља Александра да власти препознају вредност гусала у српком народу.

Споменик жени

Гуслари су кроз историју радо певали о Косовском боју, Буни на дахије, Првом светском рату и Балканским ратовима. После Другог светског рата певало се о партизанима, често и о Титу, али последњих година преовладале су песме о Дражи Михаиловићу, о ратовима деведесетих Хрвати певају о Фрањи Туђману, а у Републици Српској често о Караџићу и Младићу, јер је у народу уврежено мишљење да су они створили Републику Српску.

Гуслар није судија него судионик једног времена, објашњава овај феномен наш саговорник, али додаје да на званичним фестивалима влада правило да се не може певати о живим људима.

– Осим певања о великим бојевима, јунацима и издајницима, гусле имају и јак лирски моменат, певају и о љубави о жени, лепоти. Ниједан народ у поезији није жену показао боље и суптилније од епске поезије. Жене се додворавају данас у овом веку мушкарцима у физичкој лепоти, постају силиконске лепотице које се морају допасти мушком свету на тај начин. Данашње време није открило праву истину и лепоту жене, ону исконску која остаје у њој, као што је то учинила епска песма. Зар је већи јунак Милош Обилић од Милунке Савић која је сама ухапсила чету Бугара, мајке Југовића која шаље својих девет синова, од ћерке царице Милице Оливере која је постала султанија и имала изванредно велики утицај на турском двору. У њеном окружењу говорио се српски језик, или од Маре, ћерке Ђурађа Бранковића која је такође имала велики утицај на турском двору као султанија мајка била је и први саветник турског султана.

У Србији постоје бројни споменици заслужним личностима из њене историје, али ипак један недостаје. Савез српских гуслара покренуо је идеју да се у Београду, на видном месту, подигне споменик жени. Жени као љуби, сестри, мајци јер се, како каже Жељко Чуровић, Србија није одужила том бићу најзаслужнијим за њено битисање.

После Божића ће тај предлог и званично бити достављен надлежним институцијама, када ће бити основан и одбор у којем ће бити пет жена.

Један од извора финансирања биће приходи са регионалних и републичких фестивала и гусларских вечери.