Могуће одлагање одлуке о кандидатури за март 2012.

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Дан уочи расправе лидера Европске уније о томе да ли треба Србији доделити статус кандидата, европске дипломате и функционери европских институција не знају да ли ће Берлин омогућити Београду да скочи на вишу степеницу у европским интеграцијама.

Лидери ЕУ су на синоћњој неформалној радној вечери у Бриселу имали жестоку расправу о бројним темама, а дипломатски извори наводе да постоји могућност да се одлука о давању статуса кандидата Србији одложи за март 2012. године.

Како тврде ти извори, и даље су отворене све могућности, али у нацрту одлука о којима ће се још расправљати данас наводно пише да ће се о кандидатури Србије расправљати у марту под условом да Србија у међувремену „у доброј вољи испуни услове који се тичу дијалога Београд-Приштина” наведене у закључцима Савета министара донетим прошлог понедељка.

Дипломатски извори наводе да уколико буде донесена оваква одлука, она ће пре свега бити резултат противљења Немачке која сматра да Србија није довољно урадила на побољшању односа са Косовом.

Овај дипломатски извор, који је инсистирао на анонимности, наводи да наводно у нацрту пише и да ће се о датуму почетка преговора са Црном Гором одлучивати на самиту у јуну 2012. Међутим, дипломате су опрезне и наводе да и даље постоји могућност да „двадесетседморица” постигну консензус и одобре Србији кандидатуру а Црној Гори одреде датум почетка преговора за чланство у ЕУ.

Портпарол сталног представништва Савезне Републике Немачке при ЕУ Штефан Бредохл за „Политику” је рекао да нема никакве нове информације о томе какав ће бити став Берлина и да и „они чекају какву ће одлуку донети Европски савет на којем ће учествовати канцеларка Ангела Меркел”.

Сличну информацију преноси и Каспер Чмилевски, из сталног представништва Пољске, која до краја године председава Унији, истичући да ће се одлука знати „тек у петак на самиту”.

У међувремену, званичници Европске комисије су се суздржавали од давања званичних изјава, незванично истичући да „Србија има њихову одлучну подршку”, а да су сигурни и у подршку чак 26 држава чланица тако да се за неизвесношћу чека одлука Берлина, који је имао замерке на допринос који је Србија дала у спровођењу дијалога Београд–Приштина.

Како би убедили своје немачке колеге да данас дају „зелено светло” кандидатури Србије, поједине европске дипломате су се укључиле у жестоку дипломатску акцију, како у Берлину, тако и у Бриселу.

Италијански шеф дипломатије Ђулио Терци је на маргинама министарског састанка чланица НАТО-а у Бриселу рекао да Рим сматра да би „требало поштовати план за Србију и да би она требало да добије статус земље кандидата за чланство у ЕУ”. Он је истакао да уочи самита ЕУ, Италија наставља да „ради и разговара о томе”.

„Београд зна да може да рачуна на наше одлучно и искрено пријатељство”, рекао је Терци и додао да Италија саосећа са војницима Кфора који су повређени на северу Косова, али да „они не верују да би влада у Београду требало да буде одговорна за ту епизоду, будући да је одмах оценила инцидент као неприхватљив”.

Према речима Терција, позиција председника Србије Бориса Тадића је „била веома уверљива”, а „Тадић сигурно не може да интервенише и пошаље полицијске снаге на југ Србије”. Он је додао да неке земље ЕУ „виде у тим догађајима мањак јасности (позиције) Београда и као резултат тога вероватно је да ће бити опирања у Европском савету” да се одобри статус кандидата, али да ће Италија да настави у својим напорима да се превазиђу ова опирања.

И вицепремијер и шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн заступа исти став и истиче да је давање статуса кандидата у интересу, не само Србије, већ и уније и Северноатлантске алијансе.

„Не верујем да овде човек има другог избора. Човек не може да жели да националистичке тенденције завладају у Србији и да конфликт са Косовом постане још јачи”, каже Аселборн и додаје да ће се управо то догодити уколико се Србији не одобри кандидатура.

Његов словачки колега Микулаш Џуринда каже да би требало да и Србија и Црна Гора уђу у следећу фазу европских интеграција.

„Србија је последњих годину дана учинила значајан корак у испуњавању копенхашких критеријума и услова који проистичу из процеса стабилизације и придруживања. Усвојила је значајне законе и мере, побољшала сарадњу са Хашким трибуналом и обновила дијалог са Косовом”, рекао је Џуринда за словачку националну новинску агенцију. „Није само Словачка уверена да би се додељивањем статуса кандидата убрзало прореформски тренд, за добробит Србије и целог региона”, додао је Џуринда.

Немачки шеф дипломатије Гидо Вестервеле на маргинама министарског састанка није коментарисао какав ће данас бити став Берлина о кандидатури Србије, али је на састанку поново осудио нападе Срба на северу Косова на војнике Кфора, који су се десили крајем новембра и били један од разлога за знатно тврђи став Немачке према Србији. У нападима су, подсетимо, повређени аустријски и немачки војници док су покушали да уклоне барикаде на северу Косова.

„Не можемо толерисати политичко подржавање ових напада, од било кога. Зато очекујемо да ти напади престану и да се више не понове, као и да сви политичари региона учине све да се тако нешто не понови”, рекао је он. „Када наши војници буду нападнути, и ми ћемо тада напасти. То се не може толерисати”, навео јеГидо Вестервеле.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен је казао да алијанса неће преполовити број војника на Косову у фебруару како је раније планирано, додајући да поздравља договор који су Београд и Приштина постигли о заједничком управљању прелазима.

Министри иностраних послова земаља НАТО-а су у закључцима састанкаистакли да „криза на Косову захтева дијалог и умереност да би се нашло одрживо политичко решење”.