Слободнији у трошним ћелијама

Према броју затвореника на 100.000 становника, по подацима Међународног центра за затворске студије из Лондона, Србија је несумњиво "квалитетнија" од Сједињених Америчких Држава, Руске Федерације, Кине и Енглеске. У српским затворима се, према подацима Министарства правде, налази око 8.500 "становника", а према последњем попису из 2002. године у Србији без Космета живи 7.498.001 становник. Рачуница каже да у нашој земљи има 113 затвореника на 100.000 становника.

Подаци Међународног центра за затворске студије, које је недавно пренео Би-Би-Си, говоре да Сједињене Америчке Државе имају укупно 2.135.901 затвореника, односно 724 особе у затворима на 100.000 становника. У Русији их је 581, у Украјини 364, Јужној Африци 344, Енглеској и Велсу 143, а у Кини 118.

Нигерија предњачи

С друге стране, најмање затвореника у односу на број житеља има Нигерија, следе је Индија, Јапан, Турска и Северна Ирска. То је донекле и разумљиво, поготово ако се има у виду да у Нигерији важе ригорозни шеријатски закони, да турски затвори слове за најрепресивније на свету, да се у Северној Ирској годинама водила борба за отцепљење од Велике Британије па је више људи погинуло у сукобима него што их је доспело иза решетака, док је Јапан земља са највећим привредним растом, што утиче на стопу криминала.

Дакле, по овом истраживању испада да земља у којој важе шеријатски закони и у којој се жене каменују до смрти због прељубе има више успеха у превенцији криминала него, рецимо, САД.

Према подацима Министарства правде, у Србији је почетком 2001. године у затворима било око 5.500 људи, а до краја 2005. године тај број попео се на 8.000, односно 8.500 у 2006. Требало би узети у обзир и чињеницу да тај податак варира, број затвореника пада за 100, 200 или расте за толико. Генерално, број затвореника има тенденцију повећавања у последњих пет година, а чини се да ће се тако и наставити.

Оно што посебно брине већину земаља, укључујући и Србију, јесу затворски капацитети. Међународни центар за затворске студије из Лондона напомиње да препуњеност затвора може да буде озбиљан проблем. Према његовим подацима, попуњеност затвора у Америци је 107,6 одсто, у Индији 140, у Енглеској 108... Према истом извору, највећу попуњеност затвора има Кенија (343,7 одсто). У затворима у овој земљи налази се укупно 55.000 притвореника.

Дамир Јока, начелник Одељења за третман затвореника Управе за извршење заводских санкција, каже за "Политику" да, када би сва правила о смештају била испоштована, Србија би реално имала простор за смештај пет хиљада осуђеника у својих 28 затвора.

– То је нешто чега људи нису свесни. Имамо 8.000 осуђеника и још 1.000 пресуда и преостају нам две опције – да извршимо пресуду суда или не, без обзира на то да ли има капацитета за њихов смештај – каже Јока.

Европске норме, додаје наш саговорник, прописују осам квадратних метара простора по затворенику. То су, каже он, идеалне норме за чије испуњење треба много новца.

– Када би се за испуњење тих услова уложио новац, сви би питали шта је са школама и болницама. Требало би размислити и о реалности, а то је да има четворочланих породица које живе у становима од по 30 квадрата што сигурно не задовољава минимум животних услова – напомиње Јока.

Јока наводи пример Америке, у којој је прихваћен систем изградње модуларних затвора: изливају се ћелије, праве "коцкице" и слажу.

Различити третмани

Оцену о томе која држава има боље затворске услове и какве погодности даје затвореницима веома је тешко дати. Неке земље имају фантастичне услове у затворима, али не дају никакве погодности осуђеницима. С друге стране, углавном сиромашније државе имају лоше услове смештаја притвореника, али зато више полажу на социјалну интеграцију. Јока каже да наш затворски систем не красе фантастични услови, али се зато много полаже на ресоцијализацију затвореника.

– Неки затвори имају одличне услове, али зато се у њима бележи велики број самоубистава и самоповређивања. Парадоксално супротан податак је да у земљама где су лоши услови смештаја, али бољи социјални програми, има мање самоубистава и самоповређивања. Затим, постоје земље које су традиционално репресивне и оне које су цивилизацијски либералније и другачије се односе према затвореницима. Рецимо, неко ко за ситну крађу одговара у Бугарској, Румунији и Русији трпи већу тортуру и има много горе услове него неко ко одговара за разбојништво у Шведској, Финској или Норвешкој – објашњава Јока.

"Политикин" саговорник објашњава да осуђени имају сва права која би могли да уживају да су на слободи. То су право на образовање, школовање, здравствену заштиту, гласање, вероисповест. Дакле, апсолутно све што није у супротности са лишењем слободе. Тако, скоро половина осуђеничке популације има право одласка кући за викенд и рада ван затвора, што је напредније него у неким системима који имају боље услове у затвору, али су репресивнији у ограничавању слобода затвореника. Примера ради, нашим осуђеницима се дозвољава контакт са супругама, док, рецимо, у Великој Британији тога нема.

Према мишљењу Јоке, развој друштвеног система иде паралелно са развојем система извршења казни. Осим тога, о животним условима слободног становништва довољно говори структура затвореника.

– Криминал и патологија не мирују, број осуђеника расте. Међутим, пре двадесет година ретко који осуђеник није имао завршену средњу школу, јер је такав био систем образовања, а сада огроман број њих има само елементарна знања из писања и рачунања. Затим, три четвртине затвореника има између 23 и 35 година, али је лоше то што се последњих година њихова старосна структура помера наниже. Упоредо са тим, структура кривичних дела се помера ка све тежим, док половина затворске популације има искуство са дрогом. Дакле, све је више млађих затвореника и починилаца тежих кривичних дела, што свакако указује и на одређене друштвене проблеме – закључује Јока.