Косовски услови за Србију

Ако се испод закључка Европског савета подвуче црта, грубо произилази да се од Србије захтева да неформално призна Косово да би јој у марту био додељен статус кандидата. Јер представљање Косова на међународним скуповима и прихватање распуштања српских институција на северу не би се, кажу посматрачи, могло другачије тумачити до прихватање независности, коју јебез увијањанедавно затражио и немачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле, рекавши да „ако Србија не прихвата територијални интегритет Косова, то је онда критеријум и у доношењу наших немачких одлука”.

Управо због тога, Предраг Симић, бивши амбасадор Србије у Француској, сматра да је највећа опасност одлагања кандидатуре у томе што се пречка подиже знатно више. „Одлука се одлаже на пролеће управо зато да би били испуњени нови услови. На пролеће ће Србија бити много мекша и подложнија притисцима него сада: избори ће бити близу, а Србија ће бити под ударом другог таласа економске кризе, за који очекујем да ће у то време бити најјачи”.

Неподељено је мишљење да ће договор о регионалном представљању Косова бити преломна тачка дијалога, а начин на који ће се Србија поставити поводом тог питања одредиће њен искорак ка ЕУ али и будући статус Косова.

Симић каже да ће се тражити да Србија пристане да Косово наступа под својим именом, као „република Косово”, са својом заставом, а да ће Немачка то образлагати чињеницом да је Београд прихватио политику две Немачке, односно Ишингеров план. „А не заборавите да су Западна и Источна Немачке седеле заједно у УН, према томе то ће тражити и од Србије. Модел две Немачке је управо то: све сем формалног признања и дипломатских односа све остало постоји”, каже Симић.

И Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, сматра да је очигледна намера да се кроз питање регионалног представљања Косова на мала врата провуче и питање међународноправног субјективитета. Према његовим речима, неприхватљиво је свако решење које не би садржало Резолуцију 1244. „Уколико то није могуће, онда ћемо имати велики проблем јер Србија не може на тај начин практично да призна Косово, а да није отворен политички дијалог о модификацији Ахтисаријевог плана”, каже он.

Судећи на основу закључка Европског савета, пред Србијом су, како истиче Ласло Варга, председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, три услова која су недвосмислено јасна – примена договореног, омогућавање Кфору и Еулексу да обављају мандате и налажење решења за представљање Приштине у регионалним форумима. Овај последњи захтев, најтеже ће бити испуњен, јер ће бити тешко наћи „решење које је истовремено и симетрично и асиметрично”.

„То је питање које задире у статус, речју најстатусније питање. Биће изузетно тешко, готово немогуће наћи неко решење које се, као код осталих, може тумачити на два начина”, каже Варга и подсећа да договор о прелазима једна страна тумачи као договор о административним прелазима, а друга тврди да је реч о границама.

На питање да ли ће се од Србије у наредним месецима тражити неформално признање независности Косова, Варга одговара „са нашег аспекта то је мање битно, јер Србија сигурно неће ниједно решење тумачити на тај начин”, као што није тумачила ни претходно постигнуте споразуме.

Наводећи, такође, да је кључни услов за доделу статуса кандидата постизање договора око представљања Косова на скуповима, али и уклањање барикада и примена онога што је до сада договорено, укључујући интегрисано управљање прелазима, Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, каже да су то, ипак, све само „техникалије”, а да је „кључ свих кључева, више се не смемо заваравати, то како ће Србија да регулише односе пре свега са САД и са Немачком”.

Кад је реч о српским институцијама на Косову, једни мисле да ће њихово распуштање бити услов за кандидатски статус, а други да ће такав захтев уследити тек после добијања статуса кандидата, односно за датум почетка преговора.

Постоји недоумица да ли слободно обављање мандата Еулекса подразумева, поред дела који се односи на слободу кретања, и проблем око суда у Митровици. Подсећајући да се један део мандата Еулекса односи на правосуђе, Варга каже да ће се то вероватно убрзо сазнати, а ако тако буде, „онда ће то, наравно, бити још компликованије”.

С друге стране, Тодорић сматра да се о суду и статусу општина на северу Косова не може говорити у оквиру „техничког” дијалога.

Ако би дошло до неке врсте „политичког” дијалога, поставља се питање може ли се догодити представницима Срба са севера Косова да морају да седну са косовским премијером Хашимом Тачијем, који је после разговора са Кетрин Ештон, високом представницом ЕУ, у Бриселу изјавио да је спреман да разговара са Србима са севера.

„И то ће се на крају појавити, јер практично Срби са севера Косова треба да прихвате статус Срба са југа Косова. Другим речима, добиће место у парламенту у Приштини, али по Тачијевом моделу који ће заокружити територијални суверенитет и интегритет Косова, као и свака друга држава”, мисли Симић.

Б. Чпајак

Б. Митриновић

-----------------------------------------------------------

Самарџић (ДСС): Биће још услова

Ово није политика институција ЕУ према Србији, већ политика појединих чланица и није немогуће да се постављање услова настави, каже Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а за „Политику”. Он додаје да неке „јаке државе спроводе своје интересе преко институција ЕУ, а један од важних интереса Немачке јесте да успостави контролу над овим делом Европе”.

„Ако се прихвати споразум о интегрисаном управљању, онда мора да се прихвати и представљање Косова на другачији начин, него што то пише у Споразуму Цeфта, а тамо пише да се Косово представља као Унмик-Косово. Чињеница да су наши преговарачи прихватили да о томе уопште разговарају, јесте знак одступања од овог става. Али ако се прихвати граница, овај захтев о представљању је мањи и прихватиће се учешће Косова у неком, мање-више, равноправном статусу на регионалним скуповима”, додао је Самарџић.

М. Ч.