Шкода против Фолксвагена

Радници "Шкоде" су прошле недеље накратко престали да раде, у "штрајку упозорења", који је требало да оснажи њихове захтеве за повећањем плата од по 12 одсто у наредне три године, с крајњим циљем да оне буду изједначене са онима у матичној фирми чији су данас део – "Фолксвагену". "Шкода" је једна од најпрофитабилнијих филијала немачког аутомобилског концерна, највећег у Европи. Прошле године продала је 550.000 аутомобила, а ове године очекује 580.000. Чеси, дакле, нису ништа мање продуктивни од Немаца – али могу ли заиста себи да приуште немачке плате?

Јефтинија радна снага била је један од разлога зашто је "Фолксваген" после пада Берлинског зида инвестирао у "Шкоду". Инстинкт капитала је да се сели тамо где му најнижи трошкови омогућавају да се најбрже оплођава, не марећи при томe за стари левичарски захтев да за исти рад треба плаћати исту надокнаду.

Јефтинији квалификовани рад је био један од главних мамаца који је у земље некадашњег "реалног социјализма" привукао и многе друге западне компаније. Те инвестиције су домаћинима омогућиле да консолидују и реструктуирају своје економије, смање незапосленост и подигну животни стандард. О томе сведоче бројке: у Чешкој је стопа незапослености на почетку ове године пала на само 7,1 одсто, у Пољској на 13,4, у Словачкој на 11,6… То је праћено и скоком плата: од 2002, просек је у Чешкој порастао за 45,5 одсто, у Мађарској чак за 70 процената, у Словачкој за 67,6, у Пољској за 29,8… Па ипак, оне су и даље драстично ниже него у главним европским економијама. Према подацима Федерације европских послодаваца, просечне плате у Чешкој су само 20 одсто од немачког просека.

Дуг је, дакле, пут који треба да пређу радници "Шкоде", да би достигли своје колеге из "Фолксвагена". Али, тренд је почео.

Бојазан да би пораст плата у Источној Европи могао да анулира њене предности у очима страних инвеститора су разложне, али само делимично. Нижи трошкови радне снаге су, наиме, само једна од предности. Друга, подједнако важна, је њихово тржиште. После пола века социјалистичке оскудице, тамошњи потрошачи су још гладни квалитетних роба и услуга. Нимало занемарљиве у инвестиционим рачуницама су и пореске и друге олакшице. И најзад, плус је стабилно политичко окружење: све земље региона су чланице ЕУ и НАТО.

Један од ређе помињаних трендова на релацијама европског запада и истока је и сеоба интелектуалних послова. "Аутсорсинг" – поверавање појединих радних процеса једне компаније другој – није само феномен који се последњих година дешава само на релацији великих западних корпорација и Индије, већ и нешто што се збива и у оквиру европског запада и истока.

У много мањем обиму додуше – процењен је на око две милијарде долара за ову годину, ситниш према глобалној бројци од 386 милијарди – али, свеједно, значајан.

Статус "европског Банагалореа" (главни центар аутсорсинга у Индији), поприма Праг, који постаје одредиште за послове књиговодства, обраде података, па, како недавно наводи "Хералд трибјун", и послове истраживања и развоја. Поред Чешке, за део овог колача надмећу се и Пољска, Словачка, Мађарска, док сличне амбиције показују и други.

Своје књиговодство у Прагу, на пример, обављају немачка Комерцбанка и "Сименс". "Филипс" је део својих сервисних послова преселио на периферију Варшаве. Глобална финансијска кућа Морган Стенли свој истраживачки центар управо установљава у Будимпешти.

Пример САП-а, немачке фирме која је један од главних произвођача софтвера за праћење пословних процеса, објашњава главни смисао овог тренда. САП, који је своје рачуноводствене и персоналне послове још 2004. преселио у Праг, израчунао је да по цени једног радника у Немачкој, у Чешкој може да запосли пет. Плате су, као што је овде већ поменуто, порасле и у Чешкој, али је однос и даље 3,5 према један.

Једна од предности коју пружа источноевропски аутсорсинг у односу на онај у Индији, јесте богатство језика којима владају Европљани: док Индијци своје услуге могу да пружају искључиво на енглеском, у Прагу, Братислави, Будимпешти и другде у овом делу света образовани млади свет говори и немачки, француски, или руски, поред, разуме се, својих матерњих језика. Због тога се верује да би овај бизнис до 2010. могао да расте и по годишњој стопи од 30 одсто.

И на крају, неизбежно питање: где смо ми на овој слици? Сигурно је да имамо довољно младих, талентованих и информатички образованих људи. Примера да су и код нас "аутсорсовани" неки послови већ има, али за већи део овог колача потребно нам је мање политичких неизвесности и више институционалног ентузијазма.