Škoda protiv Folksvagena

Radnici "Škode" su prošle nedelje nakratko prestali da rade, u "štrajku upozorenja", koji je trebalo da osnaži njihove zahteve za povećanjem plata od po 12 odsto u naredne tri godine, s krajnjim ciljem da one budu izjednačene sa onima u matičnoj firmi čiji su danas deo – "Folksvagenu". "Škoda" je jedna od najprofitabilnijih filijala nemačkog automobilskog koncerna, najvećeg u Evropi. Prošle godine prodala je 550.000 automobila, a ove godine očekuje 580.000. Česi, dakle, nisu ništa manje produktivni od Nemaca – ali mogu li zaista sebi da priušte nemačke plate?

Jeftinija radna snaga bila je jedan od razloga zašto je "Folksvagen" posle pada Berlinskog zida investirao u "Škodu". Instinkt kapitala je da se seli tamo gde mu najniži troškovi omogućavaju da se najbrže oplođava, ne mareći pri tome za stari levičarski zahtev da za isti rad treba plaćati istu nadoknadu.

Jeftiniji kvalifikovani rad je bio jedan od glavnih mamaca koji je u zemlje nekadašnjeg "realnog socijalizma" privukao i mnoge druge zapadne kompanije. Te investicije su domaćinima omogućile da konsoliduju i restruktuiraju svoje ekonomije, smanje nezaposlenost i podignu životni standard. O tome svedoče brojke: u Češkoj je stopa nezaposlenosti na početku ove godine pala na samo 7,1 odsto, u Poljskoj na 13,4, u Slovačkoj na 11,6… To je praćeno i skokom plata: od 2002, prosek je u Češkoj porastao za 45,5 odsto, u Mađarskoj čak za 70 procenata, u Slovačkoj za 67,6, u Poljskoj za 29,8… Pa ipak, one su i dalje drastično niže nego u glavnim evropskim ekonomijama. Prema podacima Federacije evropskih poslodavaca, prosečne plate u Češkoj su samo 20 odsto od nemačkog proseka.

Dug je, dakle, put koji treba da pređu radnici "Škode", da bi dostigli svoje kolege iz "Folksvagena". Ali, trend je počeo.

Bojazan da bi porast plata u Istočnoj Evropi mogao da anulira njene prednosti u očima stranih investitora su razložne, ali samo delimično. Niži troškovi radne snage su, naime, samo jedna od prednosti. Druga, podjednako važna, je njihovo tržište. Posle pola veka socijalističke oskudice, tamošnji potrošači su još gladni kvalitetnih roba i usluga. Nimalo zanemarljive u investicionim računicama su i poreske i druge olakšice. I najzad, plus je stabilno političko okruženje: sve zemlje regiona su članice EU i NATO.

Jedan od ređe pominjanih trendova na relacijama evropskog zapada i istoka je i seoba intelektualnih poslova. "Autsorsing" – poveravanje pojedinih radnih procesa jedne kompanije drugoj – nije samo fenomen koji se poslednjih godina dešava samo na relaciji velikih zapadnih korporacija i Indije, već i nešto što se zbiva i u okviru evropskog zapada i istoka.

U mnogo manjem obimu doduše – procenjen je na oko dve milijarde dolara za ovu godinu, sitniš prema globalnoj brojci od 386 milijardi – ali, svejedno, značajan.

Status "evropskog Banagalorea" (glavni centar autsorsinga u Indiji), poprima Prag, koji postaje odredište za poslove knjigovodstva, obrade podataka, pa, kako nedavno navodi "Herald tribjun", i poslove istraživanja i razvoja. Pored Češke, za deo ovog kolača nadmeću se i Poljska, Slovačka, Mađarska, dok slične ambicije pokazuju i drugi.

Svoje knjigovodstvo u Pragu, na primer, obavljaju nemačka Komercbanka i "Simens". "Filips" je deo svojih servisnih poslova preselio na periferiju Varšave. Globalna finansijska kuća Morgan Stenli svoj istraživački centar upravo ustanovljava u Budimpešti.

Primer SAP-a, nemačke firme koja je jedan od glavnih proizvođača softvera za praćenje poslovnih procesa, objašnjava glavni smisao ovog trenda. SAP, koji je svoje računovodstvene i personalne poslove još 2004. preselio u Prag, izračunao je da po ceni jednog radnika u Nemačkoj, u Češkoj može da zaposli pet. Plate su, kao što je ovde već pomenuto, porasle i u Češkoj, ali je odnos i dalje 3,5 prema jedan.

Jedna od prednosti koju pruža istočnoevropski autsorsing u odnosu na onaj u Indiji, jeste bogatstvo jezika kojima vladaju Evropljani: dok Indijci svoje usluge mogu da pružaju isključivo na engleskom, u Pragu, Bratislavi, Budimpešti i drugde u ovom delu sveta obrazovani mladi svet govori i nemački, francuski, ili ruski, pored, razume se, svojih maternjih jezika. Zbog toga se veruje da bi ovaj biznis do 2010. mogao da raste i po godišnjoj stopi od 30 odsto.

I na kraju, neizbežno pitanje: gde smo mi na ovoj slici? Sigurno je da imamo dovoljno mladih, talentovanih i informatički obrazovanih ljudi. Primera da su i kod nas "autsorsovani" neki poslovi već ima, ali za veći deo ovog kolača potrebno nam je manje političkih neizvesnosti i više institucionalnog entuzijazma.