Идеја важнија од капитала

ITM Grup можда и није толико позната као неке друге овдашње фирме, попут, рецимо, Делте. Али, свакоме ко крочи у модерно здање у улици Омладинских бригада 86 у Новом Београду, одмах је јасно да је реч о предузећу у чијим се педантно изгланцаним, мермерним холовима, упех просто да намирисати.

Зато зналце свакако није могла да изненади вест да је Клуб привредних новинара Удружења новинара Србије, крајем децембра, за пословног човека године прогласио управо председника ове компаније Топлицу Спасојевића.

Са г. Спасојевићем смо ових дана разговарали у познатом београдском ресторану Спорт кафе. Ово помињемо зато што је и Спорт кафе такође део ИТМ групе. Додуше, засад, сасвим мали део у коме се, уз овај београдски, налази само још један ресторан под истим именом. У Херцег Новом. Схвативши, наиме, колико је спорт постао важан, те да свакодневно има шта да се гледа на ТВ у том смислу, у компанији су наумили да у догледно време створе прави ланац оваквих кафеа широм Србије, а можда и ван ње, али... О том потом.

Од приправника до председника

Топлица Спасојевић је, иначе, рођен 1956. године у Свилајнцу. Завршио је све потребне школе и дипломирао на Економском факултету у Београду 1980. Запослио се у Југославијакомерцу, као приправник. Потом је брзо напредовао: шеф одељења, па директор сектора и тако све до – председника Управног одбора. Било је то 1989, у време када је већ увелико почело велико овдашње закувавање, а г. Спасојевић закључио две важне ствари. Прво, да од друштвене својине нема ништа. И друго, да ни од приватизације (у то време) нема ништа, па је одлучио да се упусти у приватан бизнис. Са партнером, који му је то остао да дана данашњег, Синишом Раковићем, сада генералним директором и сувласником ИТМ-а, крајем 1990, основао је предузеће.

Први посао који је укључивао дистрибуцију у Русији, био је са славним Најкијем. Мало-помало, у складу са основном идејом о потреби трговинског повезивања истока и запада, стизали су уговори и са другим славним светским фирмама – Кетберијем, Л’Ореалом, Сименсом, Пиониром, Филом, Ревлоном... Са друге стране почео је транспорт угља, кокса и челика, из Русије ка западу.

У периоду санкција ИТМ је радио махом из иностранства, а Топлица Спасојевић из Лондона, Москве, па опет из Лондона. Створена је и мрежа фирми "у окружењу", а послови су се и даље ширили. Почео је увоз опреме, рецимо за пиварство, али и  извоз наших производа, рецимо, одеће и обуће, па производа горњомилановачке Спектре,  Металопластике и Типопластике...

Када је предузеће 1990. године основано у њему је, у просторијама у "Сава центру", радило само петоро људи. Како се радна снага, упоредо с пословима  умножавала, нове канцеларије нашле су се најпре на шестом, а онда и свим осталим, доњим спратовима управне зграде Црвене звезде. Када је за то дошло време, од некада познате Трикотаже "Ђукић" купљена је цела, ова садашња зграда. Компанија управо кроји планове да крај ње дозида – нову зграду.

У ИТМ-у, у неких двадесетак посебних фирми, сада ради око 850 људи, чије се плате у просеку крећу око 600 евра. Менаџери и директори зарађују, наравно, много више, а шта они све тачно раде – није могуће описати на малом простору. Главни посао им је, разуме се, трговина, дистрибуција и логистика. Укупан обим промета већ је достигао 150 милиона евра, но, сем трговином, компанија се бави и многим другим пословима, рецимо финансијама и консалтингом. Поседује и рентакар фирму, а планира да ускоро оснује и – први инвестициони фонд.

Бави се производњом. Бренд "ранг" је одавно већ освојио потрошаче који, међутим, вероватно не знају да им извесни "домаћи" производи стижу чак из провинције Гуанџо у којој Кинези за ИТМ шију – дуксеве и јакне! Из хладњаче у Апатину се, опет, купцима код нас и у свету лиферује смрзнуто воће и поврће за које је њихов произвођач управо осмислио и посебан "бренд": та роба ће се убудуће продавати под именом "Јупик", што је, узгред, име – једног ескимског племена!

Претеране камате

Да резултати ИТМ групе нису остали непознати надлежнима за вођење српске економске политике сведочи, међутим, чињеница да су њеног председника, као експерта, укључили у важне државне пројекте. Топлица Спасојевић се тако нашао у радној групи за израду дугорочне стратегије привредног развоја земље, а и у Координационом тиму за Космет. Стога је било занимљиво од овог привредника чути и шта мисли о нашој економској збиљи.

О курсу динара, рецимо, мисли овако: исполитизовано питање. Ипак, примећује да је рестриктивна монетарна политика Народне банке која је, додуше, очувала стабилност националне валуте и цена,  лоше утицала на привредни раст и запосленост. Било би боље да смо се више позабавили реструктурисањем предузећа, вели, и додаје да то исто важи и за приватизацију. Много би боље било да су предузећа прво реструктурисана па тек онда продавана, по већој цени.

Приватизација је, наравно, неминовност. Али, не би никако ваљало да у будућности држава остане без контролних пакета акција макар у најзначајнијим, највећим предузећима попут, рецимо, НИС-а или ЕПС-а...О банкарским каматама каже само: претеране, за четири одсто веће него у окружењу. О дажбинама то исто. Претеране. Оптерећење бруто плата од 73 одсто, чак и када се смањи на 63, биће и даље осетно веће него у околним земљама, у којима је испод 50 процената. И тако редом...

На наше питање чиме би се бавио када би тек сада одлучио да започне посао одговара: дефинитивно трговином. А на питање шта би саветовао сваком почетнику у бизнису каже овако: да прво научи добро посао. Затим, да се стално додатно образује. Да се запосли у озбиљној фирми. Да (обавезно) зна језике. Да прати сва нова достигнућа. Разуме се, и да много ради.