Централни затвор добија библиотеку

До пре неколико дана, притвореници и осуђеници у београдском Окружном затвору, који су на издржавању казне желели да читају, књиге су набављали од куће. Од сада, сви они, литературу ће моћи да позајмљују из библиотеке, која ће бити смештена у једној од обновљених просторија ЦЗ-а. Фонд нове библиотеке је, према речима Зоране Вучићевић, портпаролке Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, протекле недеље обогаћен са 237 нове књиге.

- Пет издавачких кућа „Архипелаг“, „Партенон“, „Чигоја“, „Геополитика“ и „Самиздат Б92“ донирало је Окружном затвору нове наслове. Сарадња управе Окружног затвора и издавача остварена је после недавно одржаног сајма књига. Усмени договори брзо су реализовани, па је тако у затворску библиотеку „стигло“ 237 нових издања најразличитијег садржаја – открива Вучићевићева.

Иако забрањене литературе званично нема, надлежни из ове казнене установе на опрезу су када је реч о делима у којима се популарише проблематична верска или друга идеологија.

- И ако се деси да притвореник или осуђеник има такву књигу, пази се да он своје ставове не шири међу другима, јер тиме угрожава њихову ресоцијализацију – наводи портпаролка Управе за извршење кривичних санкција.

На столовима „станара“ ЦЗ-а нејчешће се могу пронаћи детективски и историјски романи и књиге које проучавају психологију свакодневног живота. Прате се, каже наша саговорница, и светски бестселери. У претходном периоду, књиге који су протвореници и осуђеници највише тражили да им се донесу од куће су роман Паула Коеља „Алхемичар“, „Пут којим се ређе иде“, „Да Винчијев код“ Денија Брауна...

- Међу делима која се баве криминалистичким темама, предњаче романи Синдија Шелдона, али је ипак популарнији „Видимо се у читуљи“, документарно штиво о београдском подземљу почетком деведесетих година прошлог века, које су написали Александар Кнежевић и Војислав Туфегџић – прича Вучићевићева.

Мемоари политичке садржине, који се последњих месеци све чешће објављују, нису баш популарни у Бачванској 41.

Интересантно је да се у затворским касетама може наћи и „озбиљна“ и научна литература. Незаобилазни су и класици, а нарочито „Злочин и казна“, Фјодора Достојевског, једна од најбољих студија злочиначке намере.

- Пре извесног времена у Окружном затвору је на издржавању казне било и неколико студената, па су они доносили књиге које су им биле неопходне заспремање испита. Поједини притвореници и осуђеници шире круг својих интересовања, па се у њиховим рукама могу наћи уџбеници који се користе на Дефектолошком факултету, а служе и у обуци стражара. Ипак, убедљиво најчитаније издање је Кривични законик, који има свака соба – каже на крају Зорана Вучићевић.

М. Дерикоњић