Интернет не прашта наивност

Из градића на западу Војводине, П. К., стручњак из области пољопривреде, обрадовао се када је једног јутра на послу отворио своју електронску пошту и видео да је баш он добитник главне премије државне лутрије Велике Британије. Прочитао је прве три-четири реченице мејла и – стао. Био је убеђен да га је „бог погледао“. Добитак је био толики да му се, како је касније испричао пријатељима, завртело у глави. Истог тренутка почео је да „прави конструкције“ о куповини новог аутомобила, прослави двадесетогодишњице брака на неком егзотичном острву...

Радосну вест је, како и доликује, поделио са супругом на вечери у скупом ресторану.

Сутрадан, када су се страсти у породици мало смириле, поново је прочитао садржину мејла. Овога пута и преосталих четири-пет реченица. У једној од њих, словима мањим од осталог садржаја, писало је да због трошкова обрачуна добитка, слања потврда у Србију и других „административних трошкова“ на рачун у Енглеској треба да уплати 50 евра.

– Шта је 50 евра, наспрам два и по милиона које треба да добијем – гласно је коментарисао П.

Већ наредног дана уплатио је тражени износ. Никакву потврду о трансферу новца није добио, али за то није много марио. После два дана, уз врло вешто састављено писмо, стигла му је обавештење да због „непланираних трошкова“ треба да уплати додатних 100 евра. Отишао је у банку.

На сваких, отприлике, недељу дана, П. је стизао нови мејл у ком се од њега захтевало да уплати одређену суму новца. Износи су у сваком мејлу бивали све већи, док нису достигли чак 20.000 евра.

Када је, после неколико месеци, отишао у полицију, П. К. се болно освестио. Схватио је да је због лаковерности насео на превару, а снови о новом аутомобилу, прослави годишњице брака на егзотичном острву нестали су у секунди.

Бранко Стаменковић, специјални тужилац за високотехнолошки криминал, каже да на преваре овакве врсте наседају сви. Нема, каже, правила ни када се ради о старосној структури, ни о социјалном статусу, ни о степену образовања.

– Људе у Србији, ако тако могу да кажем, поделио бих у две групе: оне који наседају на преваре и оне који када уоче тако нешто, о томе обавештавају истражне органе. Због тога не бих могао да кажем да ли су Срби лаковеран народ. Када је реч о првој групи људи, у питању су све категорије људи, од оних с незавршеном основном школом до оних с факултетом. Мислим да степен образовања, социјална структура или неки други параметри нису пресудни. Мислим да је пресудна та жеља да се олако дође до новца – објашњава Стаменковић.

Правила нема ни када је реч о периоду „завлачења“ оних који наседну. Има примера, каже наш саговорник, да су људи исплаћивали и по 10.000-20.000 евра.

– Новац су уплаћивали и у десет наврата, не водећи уопште рачуна о томе да ли су они, заиста, учествовали у тој лутрији, да ли су икада уплатили неки листић, да ли су се икада пријавили за игре на срећу у земљи у којој је добитак, наводно, извучен, да ли живе на територији те државе… Уопште се не постављају нека од претходних питања, па чак ни да ли је тај добитак уопште реалан. Буквално се прелети преко текста мејла у којем најупечатљивији остаје износ који се обећава и, наводно, начин на који да се дође до тог износа. Одбацује се сваки могући моменат опреза, здравог разума… било чега што би могло да заустави особу да неком потпуном незнанцу исплаћује такве суме новца – наводи тужилац за „сајбер криминал“.

Лаковерници који наседну на овако лаку зараду, у великој већини случајева, остају и без новца који су уплаћивали „на име трошкова“, али и без адекватне сатисфакцију у смислу кажњавања онога који је послао мејл. Ради се, објашњава Стаменковић, о добро организованим групама или врло вештим појединцима којима је изузетно тешко ући у траг.

– Уколико је наш грађанин оштећен и поднесе кривичну пријаву за извршење кривичног дела, па и када је непознато лице у питању, ми смо дужни да по њој поступамо. Најпре предузимамо радње које су у нашој могућности и надлежности. Уколико је преко наших банака дошло до исплаћивања тог новца тражимо извештај где је тај новац уплаћен, ко га је, где, када и на који начин подигао како бисмо могли да пратимо траг новца. С тим сетом података крећемо у међународну сарадњу и путем међународне правне помоћи путем замолнице затражимо одређену врсту поступања од стране тих страних судских или тужилачких органа. Дешава се да су, рецимо, иако је уплата ишла на рачун банака у западној Европи, ти рачуни везани за неке рачуне на удаљеним оф-шор острвима и да постоји трајни налог за аутоматско пребацивање средстава и да новац. С обзиром на то да је у том моменту практично даља међународна помоћ немогућа, јер не можемо да ступимо у контакт с тим органима, нити они имају воље да предузму било какву меру, наилазимо на зид – каже Стаменковић.

-----------------------------------------------------------

Како се бирају мејлови

Постоји више начина за проналазак адреса на које ће бити послати спорни текстови. Постоје базе мејлова код провајдера које могу да буду проваљене. Не мора да значи да су домаћи провајдери у питању, може да дође и до провале банке податке претраживача Јаху и Гугл и да се оданде извуку подаци.

– Мејл у коме се неко обавештава о награди се шаље на милион адреса. Ако се десет „упеца“ на њега организатори добро пролазе– каже Бранко Стаменковић.