Обама – најгори председник

Да некад моћна империја САД „сигурно пропада”, често прогнозирају амерички и други левичари, али такве контроверзне тезе сасвим ретко користе десничари.

Управо такве аргументе прексиноћ је у прилог блиском краху Америке изнео Томас Флеминг, председник Рокфорд института из Чикага, који је био гост београдског Института за европске студије. Амерички пад је, по Флемингу – представљеном од домаћина као „највеће име класичне конзервативне мисли у САД” – почео оног тренутка када је традиционално англосаксонско право устукнуло пред политиком давања привилегија мањинама, када је из америчких уџбеника прогнано хришћанство, а уведено изучавање ислама, када је разбијена породица као основа друштва...

У разговору за „Политику”, аутор редовног блога „Десне мисли” образлаже своје ставове.

Да ће Америка пропасти зато што је примила људе из различитих крајева света и зато што покушава да смањи јаз између белаца и црнаца, то је за данашње време, рекло би се, превазиђена теорија?

Основа нашег система и успеха била је заснована на традицији британског права, које је подразумевало једнакости пред законом. Обичан сиромашак могао је рачунати на праведно суђење, а привилегије аристократије су биле елиминисане. Од краја Другог светског рата почели смо да измишљамо нове категорије привилегованих. Оне су дате мањинама: афричкој мањини, Мексиканцима, феминисткињама... Старо схватање једнакости пред законом је нестало. Управо су највреднији и најпродуктивнији људи постали дискриминисани. Иметак људи који плаћају порезе одузима се да би се субвенционисали људи који не раде или раде за државу.

Да ли и ви спадате у оне који сматрају да Барак Обама никако није смео да постане председник зато што је Афроамериканац?

Обама је, по мом мишљењу, најгори председник САД у нашој историји. Не зато што је црнац, већ свакако и због тога што је по основу такозване позитивне дискриминације, као представник мањине, приман са стипендијом у најбоље школе. Никад нисмо имали прилике да видимо његова сведочанства са Харварда. Његове оцене нису биле сјајне.

Вама се не допадају ни водећи људи из републиканске партије, који се боре да буду председнички кандидати?

У праву сте. Ако нација од 330 милиона становника није могла никог другог да пронађе сем Њута Гингрича, кога лично познајем, онда је то заиста зло. Обама је толико лош да не смемо себи да приуштимо још један његов мандат.

Шта је то Обама толико згрешио? Можете ли да нам дате један пример?

Његова администрација подстицала је врло опасно и ризично „арапско пролеће”. Прве плодове овог напора видимо данас у Египту: победа умерених исламиста и њихових радикалних савезника. Појединачно гледано, то је најглупља тактика ма ког америчког председника откад знам за себе.

Америка је под другим председницима налазила нове непријатеље у онима који су јој претходно били савезници?

Врло брзо смо нашли замену за комунистичку претњу, после распада СССР-а. Сваких неколико месеци ми проналазимо новог Хитлера. Гадафи, Садам Хусеин, Слободан Милошевић, онда опет Садам, Осама бин Ладен и опет Гадафи. Мало ко је свестан у Америци да су Садам и Осама дуго били амерички савезници и да су примали велике своте новца, контингенте оружја, да су обучавани на америчким елитним курсевима.

Ви сматрате да је судбина америчких савезника неизвесна?

Примери које сам навео требало би да буду поука за оне који би хтели да буду амерички савезници. Премда би било непристојно да спомињем српску политику, да сам ја на месту господина Тадића – био бих врло нервозан.

Практично, ви сте на унутрашњем плану, на супротном полу од оног чији су заговорници теоретичари покрета „Окупирајмо Волстрит”?

Наравно, они захтевају да се одузме од најраднијих и најспособнијих и да се њихов тешко стечен иметак расподели нерадницима и забушантима.

Никада у Америци нисам видела жену са прекривеним лицем, нити ми се чини да су у Нови свет дошли екстремисти који не желе да се интегришу?

Варате се. У месту близу Чикага, где живим, постоји исламска школа. А на челу јој је човек који нам је јавно рекао да је његов идол Осама бин Ладен.

Откуд то да сте ви тако десно оријентисани, кад потичете из породице левичара, а конзервативци попут вас су изразита мањина у САД?

Отац ми је чак био члан комунистичке партије, и ја сам у младости био левичар. Али сам брзо схватио да су левичари под своју контролу ставили све универзитете, медије и издавачку делатност. Неко чврсто језгро мора да постоји у свакој империји, уколико она жели да задржи своју превласт: То су вера, у нашем случају хришћанство, и цивилизацијске тековине старе Европе. И Сартр је био левичар, али кад је видео шта се дешава са досељеницима у Француској, како надиру људи друге вере и обичаја, отишао је у гроб убеђен да Француска нема будућности.