Мале фирме потапају дугови

Стање у привреди је алармантно, понављају последњих дана представници свих удружења у Србији. Помоћ од државе, Народне банке и пословних банака једнако траже и заступници власника малих и средњих предузећа и радњи, али њихове вапаје мало ко чује. Посебно их погађају резултати овогодишњих анкета о здравственом стању „малог бизниса” у овој години. Док економисти тврде да су мала и средња предузећа, а нарочито радње, највише страдала од почетка кризе и да им је опстанак сваким даном све угроженији, по резултатима неких истраживања – малим фирмама је све боље.

Али, људи из „малог бизниса” тврде да су апсурдне приче да њима може бити боље када је великим компанијама све горе, ако се све више предузећа гаси, или су у блокади и пред стечајем, а људи остају без посла.

Од почетка године, новоотворених фирми било је три пута мање од оних које су пропале, показују подаци Агенције за привредне регистре.

– У августу и септембру сам зарад једног истраживања била у више од 40 малих и средњих предузећа у јужном Банату и нигде ни трага од оптимизма – каже др Наташа Богавац-Цветковић, професорка на Факултету за пословне студије„Мегатренд” универзитета. – Лично сам разговарала са власницима који су ми говорили да им је све теже, а држава може да им помогне, али нема воље.

Економиста Мирослав Здравковић, уредник портала макроекономија.орг, указује да се кретање броја запослених у „правним лицима” од септембра прошле до августа ове године, после 22 године непрекидног пада, стабилизовао на 1.350.000 људи. У том броју су и запослени у малим и средњим предузећима.

– Али у предузетничким радњама се смањио је број запослених са 572.000 у септембру 2008. године, на 405.000 радника у марту 2011 – указује Здравковић.–Нажалост, други талас кризе ће наставити да гаси фирме, нарочито самосталне радње.

Много више оптимизма било је у овогодишњим истраживањима стања у сектору малих и средњих предузећа и предузетника Националне агенције за регионални развој (НАРР) и  Америчкеагенцијезамеђународниразвој (УСАИД).

У најкраћем, резултатанкете НАРР-а, којујеоваАгенцијаспровеланаузоркуодоко 3.000 малихисредњихпредузећаодмартадоаприлаовегодине, показао је дакризаутиченаотпуштањерадникау 21 одстопредузећауСрбији, аугрожаваопстанакјош 19 одстофирми. Према томе, изгледизаопстанакпредузећа у овој години бољисунегопрошле, кадајетрећинапредузећабилаугроженакризом.

У истраживању „Пројекта за боље услове пословања” УСАИД-а, 51 одсто предузетника изјавило је да верује да ће догодине повећати профит, 52 одсто да ће проширити асортиман новим производима, а трећина да ће повећати број запослених.

Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, убеђен је да ова истраживања дају криву слику стања у сектору малог бизниса.

– Истраживање Националне агенције за регионални развој „Стање, потребе и проблеми предузетника у Србији” представља обману јавног мњења – тврди Кнежевић и додаје да и са резултатима испитивања нешто мање од 1.000 учесника у анкети УСАИД-а „сигурно нешто није уреду”.

Кнежевић тврди да је крива слика последица анкетирања само предузећа која још успешно послују и нису у блокади. А право стање у овом делу привреде Србије је, по Кнежевићевим речима, веома непријатно. Око 22.000 од укупно 106.300 малих и средњих предузећа је у блокади, док је рачун око 15.000 фирми повремено блокиран. Од око 220.000 предузетничких и трговинских радњи, 40.000 је у блокади, а свакодневно пада у стечај између 40 и 50 радњи. Од почетка ове године је у стечај отишло око 8.2000 предузећа, а до краја године биће их око 13.000. Око 31.000 предузећа прошле године је исказало негативан биланс пословања, а 28.000 је у последње три године изашло из система ПДВ.

Кнежевић истиче да сектору МСП никако не може бити боље ове године него 2010. ако се зна да је у 2011. промет у малопродаји мањи за 18 одсто, што је један од највећих разлога њихове несолвентности. Пад тражње смањује број запослених, а падају и реалне зараде и стране инвестиције.

– Влада је одлагала структурне реформе, а предузиманим мерама помоћи привреди само је продужавала агонију – тврди Кнежевић. – Субвенционисањем камата држава је помогла банкама да у протекле три године привреди одобри 2,84 милијарде евра кредита и на име камата зараде осам одсто од те суме. Привредници су се задуживали са каматом од четири одсто, а држава је субвенционисала прво четири, па пет процентних поена камате. Али, за привреду је било погубно што су то били краткорочни кредити, узимани за ликвидност. У међувремену је дошло до пада тражње и куповне моћи, тако да предузећа нису остварила додатну вредност из које би банкама вратила позајмицу. Цео раст БДП у прерађивачкој индустрији одлазио је само на плаћање камата. У последњих десет година привреда је на име камата банкама платила 26 милијарди евра, а њен дуг у међувремену био је и остао 21 милијарду евра. Привреда се не раздужује.

На питање – где је излаз, Кнежевић одговара:

– Једино у растерећењу привреде, смањивању пореза и доприноса на плате запослених и да банке омогуће одлагање отплате главнице бар за годину дана.

Ако до тога не дође, тврди Кнежевић, садашњих 20 одсто кашњења у отплати кредита за годину дана ће се удвостручити.

Александар Микавица