Кривична пријава због прећутаног Легијиног писма

Кривична пријава мајке и сестре убијеног премијера Зорана Ђинђића, против Велимира Илића и Небојше Човића, већ је узета у рад и по њој ће бити одмах поступљено, изјавио је јуче тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић.

Адвокат Срђа Поповић рекао је јуче за „Политику” да ће на основу те пријаве бити покренут посебан поступак против Илића и Човића, због сумње да су криви за непријављивање припрема атентата на премијера.

Упитан да прокоментарише јучерашњу изјаву Велимира Илића, у којој он тврди да је Легијино писмо показао на конференцији за новинаре, да је одмах о том писму обавестио премијера Ђинђића, који му је тада, како је Илић рекао, одмах понудио место министра полиције, адвокат Поповић каже:

– Велимир Илић се шали. Он најбоље зна да то није истина. Није било никакве конференције за новинаре нити разговора са Ђинђићем, нити је неко њему нудио место министра полиције.

Небојша Човић, Велимир Илић и Срђа Поповић (Фото Фонет) 

Првооптужени за убиство премијера Милорад Улемек Легија, који је осуђен на 40 година затвора, на суђењу у Специјалном суду изјавио је да Велимира Илића „никада у животу” није видео. Адвокат Поповић на то каже да „Легија није имао појма шта се дешавало са тим писмом”.

– То писмо је пронађено у његовом компјутеру приликом претреса. Он је то одштампао и дао двојици људи из Јединице за специјалне операције да га однесу Велимиру Илићу – каже Поповић за „Политику”.

У изјави за Радио „Слободна Европа” Срђа Поповић је јуче рекао да је Небојша Човић „подривао владу у којој је радио” и придруживао се изјавама Војислава Коштунице да влада шверцује цигарете, а то је, како наглашава Поповић, политички контекст целе приче.

– Све сам рекао у вези са тим и не могу три месеца да се бавим изјавама Срђе Поповића – рекао је Небојша Човић јуче за „Политику”.

У изјави за Радио „Слободна Европа” Човић је био нешто мало опширнији: „Мислим да је срамота то што Срђа Поповић радио и мене његове информације уопште не интересују. То је покушај његове политичке промоције злоупотребом несрећне жене. Верујем у наше државне органе. Веља Илић ми је то писмо показао у Народној скупштини у присуству Наде Колунџије. О томе је одмах обавештен министар Михајловић и то није ништа ново”.

Мила Ђинђић и Гордана Ђинђић-Филиповић у кривичној пријави траже од тужилаштва да спроведе истрагу против Човића и Илића, тврдећи да су извршили подстрекавање на кривично дело убиства представника највиших државних органа. Један од предложених доказа је писмо осуђеног Улемека, којим он позива Илића „да се укључи у акцију понављања 5. октобра као општенародног бунта”.

„Они су (Илић и Човић) знали да Улемек врбује саучеснике и ствара удружење за напад на уставни поредак, да би на место тадашње владе, коју назив поданичком и снисходљивом, довели на власт друге људе који ће водити рачуна о националном достојанству”, наводи се у пријави.

Затим се каже да су они „свесно пропустили да ово пријаве надлежним државним органима”, као и да је Човић почетком фебруара 2003. године, „знајући да Улемек у то време настоји да придобије одређене политичке личности и странке за акцију свргавања тадашње владе и довођења нових политичких структура на власт, приступио договору Милорада Улемека и Душана Спасојевића, да уз помоћ припадника ’земунског клана’ и Јединице за специјалне операције, изврше атентат на председника владе Зорана Ђинђића”.

„Човић их је уверавао притом да ће по убиству он преузети место премијера, а након што је Улемек на то пристао, одржавао је редовни контакт са њим и све до извршења атентата договарао о начину извршења, лично и преко посредника, распитивао се о томе докле се стигло, на који начин ће атентат бити извршен”, наведено је у кривичној пријави.

Цитирани су и наводи из Улемековог „Отвореног писма јавности” од 28. јануара 2003. године, за које се каже да „несумњиво представља отворену претњу Зорану Ђинђићу и његовој влади”. Наводе се делови писма у коме Улемек говори о Влади Србије: „Одбројавају нам последње дане, играјући се са нашим судбинама, као уосталом васцелог народа”, „Не желе да поштују бивше, па ни садашње команданте”, „Нико вам то неће опростити”.

А. Петровић

-----------------------------------------------------------

Дачић: Не знам ништа о пријави – Илић: Жао ми је

Министар полиције Ивица Дачић рекао је јуче да нема никаква сазнања о кривичној пријави коју су мајка и сестра убијеног премијера Зорана Ђинђића, Мила Ђинђић и Гордана Филиповић-Ђинђић, преко адвоката Срђе Поповића, поднеле против некадашњих функционера ДОС-а, Небојше Човића и Велимира Илића, оптужујући их за умешаност у убиство. Како је новинарима рекао министар Дачић, „целу истрагу води тужилаштво, а све што од њих добијемо као налог, полиција ће извршити”.

Велимир Илић, лидер НС-а, рекао је да је писмо које му је написао Милорад Улемек Легија дао свим надлежним институцијама, а „што нико ништа није предузео, нисам ја одговоран.”. Илић је истакао да он годинама говорио да је непосредно пре атентата добио писмо од Легије и „тачно је да је у том писму писало оно што објављују медији, али је тачно и да сам ја држао конференцију за новинаре и свима га презентирао и нико тада није био посебно заинтересован да га објави.” Илић је додао: „Тачно је да је после дан-два Небојша Човић био код мене у Чачку, пошто сам тада био градоначелник и да сам му показао то писмо. И тачно је да је Душан Михајловић послао његове из МУП-а да дам изјаву и да сам је ја написао и потписао, не сећам се тачног датума. О писму сам обавестио и покојног премијера Ђинђића и он ме је позвао, то је било непосредно пред атентат, разговарали смо два сата у његовом кабинету и понудио ми је место министра полиције, што сам ја одбио. Био је присутан и покојни Владан Батић. Зоран се смејао и говорио да они то нешто покушавају, али да нема од тога ништа, и да ћемо ми њих научити памети. Значи сви су имали писмо на увид пре атентата и сви су га неозбиљно схватили.” Илић је казао и да је полиција од њега тражила да сведочи о односима између Човића и Легије, али да је он то одбио. Он је додао:„Стално су ми говорили вратите се само на то, а ја сам говорио да Човић није предмет писма.

М. Чекеревац