Свирам како публика нареди

На подијуму Велике дворане „Сава центра” вечерас ће бити одржана још једна „битка”, 46. по реду, заправо, претпоследње „укрштање” труба два најпознатија оркестра са балканских простора: надсвираваће се оркестар Бобана и Марка Марковића и румунски музичари из оркестра „Фанфаре ћокарлија”.

– Биће оштро на бини! Замислите када два оркестра „укрсте” трубе. Наш, који броји 13 музичара, и румунски са једним мање. Ми смо увежбани, али и Румуни су добри музичари и велики професионалци. Добро се слажемо и када смо на бини а и приватно – прича Бобан Марковић и додаје да су наши и румунски музичари до сада „ратовали” у 45 градова широм Европе и да ће се после београдског концерта овај музички окршај завршити крајем јануара у Москви у тамошњем Дому музике.

У главни град Бобан Марковић долази после дужег одсуства и признаје да има трему.

– У Београду се увек трудимо да се представимо као нигде до сада. Најтеже је свирати пред домаћом публиком. Имам утисак да у Србији сви трубу чују онако како је ја чујем. Иако сада углавном свирам по Европи, Србију гледам као велику обавезу. Свирам онако како публика нареди. Овде живим, одавде сам кренуо на музичко путовање – искрен је музичар који се прославио гостовањима у Гучи, бројним наградама, сарадњом са Емиром Кустурицом…

За београдску публику спрема и изненађење, нешто што оркестар никада до сада није изводио, али о чему је реч, не жели да открије.

– Знам да то ниједан оркестар до сада није урадио и, морам да признам, није нам било лако да припремимо такав наступ – каже тајанствено.

На сцени са њим биће и Марко, на којег је отац Бобан бескрајно поносан.

– Марко задовољава као солиста, али и као аранжер и композитор. Све је то Марко. Наравно, уз моју подршку. Он је у Европи познатији него код нас. Таленат је наследио од деде који је био врхунски музичар, а изградио је свој стил свирања и видим да га деца данас копирају – каже Бобан и нада се да ће и најмлађи члан породице, трогодишњи унук, кренути татиним и дединим стопама.

– Већ свира у ритму! – поносно истиче деда.

Признаје да откад је син Марко у оркестру, и то заслужено, има много мање посла, па ће новогодишњу ноћ провести код куће са породицом. Али Бобан се и данас сећа времена када је кретао путем музичке славе.

– Никада нисам размишљао да ћу постати то што јесам. Прво сам желео да победим у Гучи. И, победио сам. Више пута. Затим сам постао и почасни грађанин Гуче, па и амбасадор. Не знам шта би Гуча још могла да ми да. Али, и ја сам њима узвратио.

После јануарског концерта у Москви, када ће се и дефинитивно знати ко је победник у својеврсном музичком рату наших и румунских трубача, следи рад на новом албуму, снимање спота и турнеја.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Од Вардара па до Триглава

– После несреће у тој нашој југословенској причи, брзо смо отишли на гостовање у Загреб. Није ми било пријатно јер сам имао велико обезбеђење. Када је концерт почео, замолио сам их да ме оставе видевши колико ме тамошња публика воли и колико ужива у нашој свирци. Сви заједно смо певали „Од Вардара па до Триглава” и „Проклета је Америка” – присећа се Бобан.