Стара опера у новом руху

Слет опера „Нема земља”, композитора и текстописца Пеђе Вранешевића, вечерас ће бити премијерно изведена у сали Американа београдског Дома омладине. Аутор је своју до сада неизведену оперу „Фабрике радницима” из 1971. године адаптирао као мултимедијално уметничко виђење онога што „није престајало да нам се догађа свих ових година”.

– Пре четири деценије редитељ Желимир Жилник и ја смо написали „Црну металургију” и то ми се допало. Жилник је то потом преименовао у „Фабрике радницима” и понудио Атељеу 212, али су они одбили. Пројекат су слушали Михиз, Ћирилов, Зоран Радмиловић, Мира Траиловић… и сви су били за. По завршетку слушања Мира је рекла „Ау, не остаде ни камен на камену” и потом однела тамо где се процењивало да ли ће моћи да се изведе. Није прошло. Поклопило се то са оним Титовим писмом у којем је напао „црни талас”, маспоком… И, од тог пројекта није било ништа – прича аутор Пеђа Вранешевић судбину сада преименоване слет опере „Нема земља”.

Дванаест година касније Вранешевић је био у Лондону у којем је почео да ради мултимедијални пројекат „Узјахати коње Светог Марка” и, како каже, није га много интересовало шта се дешава у Србији.

– У међувремену, Мира Ерцег се 1984. „ухватила” тог пројекта из 1971. По повратку у земљу рекли су ми да је пројекат претпремијерно представљен радницима у фабрици „Гоша” а предвиђено је било да премијера буде одржана на Ташу, на отвореном. Али, те вечери пала је велика киша, са ледом, разглас се покварио, публика није дошла и… ништа од тога – сећа се Вранешевић, који је са покојним братом Младеном компоновао музику за 200 филмова, 100 позоришних представа, три албума „Лабораторије звука”, десет синглова, један компакт диск.

Крајем прошле године пронашао је ноте за „Фабрике радницима”, назвао Желимира Жилника и питао га да ли је расположен да модификују пројекат.

– Рекао ми је да не види како би то урадио, па сам ја почео да прерађујем. Уз то сам цртао и цртеже који су реплика дела уметника руске авангарде јер су они настали у периоду између револуције у Русији 1905. и октобарске. Прича у опери креће деведесетих година прошлог века, кулминира 5. октобра и протеже се до данашњег дана са слутњом шта би нам се могло догодити сутра – најављује Вранешевић уз опаску да његова слет опера нема класичну фабулу већ је рађена по принципу античке драме уз пратњу оркестра и хора, и уз музичку жанровску разноврсност – ска, реге, валцер, рокенрол...

За снимање опере ангажована је група „PVC Pop & The Red Black Gang of Four”, којој ће се на извођењу придружити и специјални гости, Вранешевићеве ћерке Гаља и Наташа, као и Милан Керезовић, Душа Рашковић и Зоран Тегелтија.

С. Чикарић