Мочварна острва за спас Палића

Суботица – Вађење муља, прављење мочварних острва са биљкама „филтерима” и стално праћење стања у језеру – то су, поједностављено, основна решења која за спас језера Палић предлаже Институт „Јарослав Черни”, а нека од решења потпуно су нова за нашу средину. „Овде је вода проблем, и у води је кључ решења”, кратко је дефинисао Горан Николић, координатор пројекта. У пројекту Института „Јарослав Черни” полази се од става да је за опстанак језера Палић неопходно обезбедити довољне количине свеже воде, а што је могуће осим дотоком воде са пречистача и из Тисе путем канала Тиса–Палић. Додуше, вода са новог пречистача, у који је уложено преко 20 милиона евра, одговара пројектованим вредностима, али је присуство азота и фосфора и даље превисоко за плитко панонско језеро. Даљим корацима предвиђа се измуљавање језера, а како су ранија истраживања показала, у језеру има око два милиона кубних метара муља дебљине од 0,3 до 1,5 метара. Анализом муља утврђено је да је он и до 80 одсто неорганског састава, а да је у њему и 70 одсто песка. Овакав муљ није погодан за прављење ђубрива за њиве, што је пре анализе била једна од идеја, те Институт предлаже да се он складишти у делу језера.

Језеро Палић је подељено по секторима, и из четвртог, који је свима познат као туристички, и трећег муљ би се, према овом пројекту, извлачио специјалним машинама, које раде попут усисивача, и пребацивао у део другог сектора. Други сектор би се поделио армиранобетонском конструкцијом испод које би била пропусна подлога кроз коју би се овај муљ полако „оцеђивао”. Осим тога, у овом другом сектору предвиђена су мочварна острва тзв. ветланд, на којима би се гајиле биљке које раде као природни филтери и у стању су да апсорбују фосфор и азот, главну храну алги које доводе до еутрофикације језера.

Трећи сегмент у заштити језера јесте стално праћење стања воде, што значи да уколико вода са пречистача не одговара критеријумима, она ће се преусмерити у друге водотокове. Спас Палића, уколико се пројекат прихвати, зависио би и од редовног кошења мочварних острва, као и од стварања заштитног зеленог појаса око језера. Институт „Јарослав Черни” је од 2009. године укључен у анализу стања воде и муља у језеру Палић, а крајем прошле године дао је најбољу понуду за израду пројекта санације воде у језеру и ремедијације муља. Израда идејног и главног пројекта са пратећим документима кошта 24,7 милиона динара, што се може сматрати ситницом у односу на вредност читавог пројекта спасавања језера који би могао да кошта и до милијарду динара.

Како би овај пројекат могао да утиче на животну средину, јер Палић и суседни Лудош су дом ретких птица и биљака, стручњаци Института образложили су стараоцима над језером, као и невладиним организацијама, које су имале одређене недоумице. За професора др Ђулу Фабијана, са Грађевинског факултета у Суботици, увођење ветланда представља велику непознаницу и неизвесност, а поставио је и питање утицаја премештања око 10 милиона кубних метара оцедне воде која ће се покренути када се муљ пребаци у касете. Весна Видер из ЈП „Палић–Лудош” скренула је пажњу да закон не оставља могућност стараоцима над језером да обезбеде околну заштитну зону јер се ту земља налази у приватним рукама. Она је такође упозорила да се увођењем мочварних острва смањује површина воденог огледала, а да студија о утицају на животну средину то није валоризовала.

Руководство Института „Јарослав Черни” најавило је да ће примедбе узети у обзир током израде главног пројекта.

Александра Исаков