Фудбал за пиштољ

Пуцњава у Бразилу могла би да утихне захваљујући фудбалу. Стотине хиљада наоружаних појединаца и банди добиће, ако Фифа прихвати предлог из Бразилије, понуду, каквој не може да одоли ниједан прави Бразилац.  Аутор оригиналне идеје јесте бразилски министар за правосуђе: свима који се одлуче да властима добровољно предају оружје, уручиће се по једна бесплатна карта за утакмице на фудбалском Мундијалу 2014. који се одржава у овој латиноамеричкој земљи.

Пиштољ или бомба могу да се „трампе” и за мајице са потписима репрезентације, или једну од фудбалских лопти укројених специјално за светско првенство. Положено оружје, с друге стране, биће расходовано, и од њега ће се направити стативе за голове, који ће се поставити на стадионе у Бразилу.

Бразилци су унапред разоружани чињеницом да ће бити домаћини светског шампионата у игри која за кариоке и буквално значи живот. Зато је одустајање од пушака, метака и бомби мала жртва, уколико то допринесе да Бразил и на плану безбедности постигне одлучујући гол.

Тренутак ентузијазма и националног поноса мора бити искоришћен, сматра влада у Бразилији. И зато убрзано у специјални Закон о светском првенству пакује све оно што би још могло да се поправи у земљи која веома брзо напредује у светску силу. Као што је Мундијал у Јужноафричкој Републици одржан под мотом борбе против сиде, тако се предлаже да овај у Бразилу буде у знаку разоружања.

У земљи бескрајног тропског зеленила, самбе и карневала, обрачуни су, нажалост, још увек најчешће зачињени барутом из смртоносног оружја. Цилма Асеведо, представница кампање „Разоружајмо Бразил”, у интервјуу за „Глобо” рекла је да би фудбал заиста могао да послужи као моћни афродизијак да се народ у већем броју заложи за одлагање оружја.

На свој начин критике на рачун безбедности упутио је и генерални секретар Фифе Жером Валке, приликом недавног обиласка градилишта у Рију и Сао Паулу. „У Бразилу има толико оружја, па се бојим да нећемо имати довољно карата, ако се пиштољаши масовније одазову овом позиву.”

Још увек су свежи снимци са места мајске трагедије у Рију. Тада је неки фрустрирани стари ђак улетео у своју некадашњу основну школу и побио дванаесторо деце. Од онда је само у Рију положено 20.000 пушака и пиштоља у оквиру плана о „амнестији за предају”.

Најновији подаци из бразилског института Сангари алармантни су. У Бразилу од пуцњаве гине 137 особа на дан, четворо на сат... То је сукоб који на бојном пољу оставља више лешева него ирачки рат у свом најжешћем периоду.

Ово је земља без етничких, религиозних или већих политичких конфликата, а ипак је по насиљу на неславном прочељу у свету. Бразилски стручњаци помно анализирају донекле збуњујуће нове податке. Једино је у Рију и Сао Паулу дошло до малог смањења смрти од ватреног оружја. У свим осталим градовима, а нарочито у оним где су повећане економске инвестиције и где се уложило доста новца у социјалну политику, мртвих од ватрених обрачуна је више него пре десет година.

Фудбал треба да одигра одлучујућу улогу и преокрене неповољни тренд насилништва. Кад Бразил даје голове, и осваја фудбалске шампионате, у земљи процвета и економија, људи су веселији, више троше, са више елана и маште зарађују новац. Кад се пропусте шансе, криза је општа – и политичка и економска и, највише, психичка. Пуца се из свих оружја. Данас економија цвета, али се чекају голови.

Зорана Шуваковић