Наслеђе припада територији

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Уговор о заштити и очувању неких културних добара”, у суштини уговор о заштити културног наслеђа, који су у среду потписале Хилари Клинтон и председница Косова Атифете Јахјага, није никакав специјални уступак Приштини, већ стандардни аранжман који САД имају са још 23 земље, укључујући и Србију.

Тај уговор је потписан 2004. са Србијом и Црном Гором, бившом заједничком државом чији је правник наследник Србија. И тај документ предвиђа заштиту културног наслеђа свих националних, верских или етничких група на територијама потписница (које, разуме се, нису посебно дефинисане) укључујући и жртве геноцида у Другом светском рату.

Културно наслеђе обухвата верске објекте места од историјског значаја, споменике, гробља и архивске материјале. И уговор са Србијом, као и најновији са Косовом, наглашава да нема дискриминације наслеђа „у форми или чињеницама” ниједне етничке групе и предвиђа оснивање заједничке комисије која би утврдила добра која припадају културном наслеђу.

Пошто је потписан пре него што је Косово једнострано прогласило независност (мада је већ било под међународном управом), питање је тумачења да ли је уговор са СЦГ обухватио и Косово. На данашњој мапи на сајту Комисије САД за очување америчког наслеђа у иностранству – која је задужена за спровођење ове врсте уговора – Косово међутим није део Србије.

То значи да Америка културно наслеђе у својим међудржавним документима третира као територијално, а не национално или етничко, па зато и манастири Српске православне цркве имају третман културног наслеђа Косова.

У својим напоменама, уочи потписивања уговора, Хилари Клинтон је овим редом описала разноврсност „добара културе” на Косову: она су „хришћанска, муслиманска, јеврејска, српска, албанска…”. Нагласила је међутим да је лично видела „најдрагоценије” од тамошњих културних блага, манастир Грачаницу.

У Стејт департменту, за коментар о овоме упутили су нас на поменуту Комисију за америчко наслеђе, чији одговор нисмо успели да добијемо до закључења овог издања.

Данијел Сервер, професор међународних односа на Универзитету „Џон Хопкинс”, који је био домаћин председници Косова на трибини коју је имала пре сусрета са шефицом америчке дипломатије, за „Политику” каже да у свему овоме нема ничега ни посебног ни необичног:

„САД су Косово признале као суверено и независно, као што је то учинило још 84 државе. Нема никакве сумње да су српски православни манастири на Косову и да су важан део косовског наслеђа. Њихова заштита и очување је делом одговорност владе у Приштини. Без обзира на статус и да ли их Београд признаје или не, председница Јахјага као и премијер Тачи и његова влада су демократски легитимна власт на Косову. Помирите се с тим”.

Џералд Галучи, бивши представник Унмика за северно Косово, из напомена Хилари Клинтон извлачи закључак да je циљ уговора заштита културног наслеђа свих етничких и верских група на Косову, и у и-мејл поруци овом дописнику износи своје уверење да ово питање не би требало политизовати.

М. Мишић