Отворено са Месићем

Од нашег сталног дописника
Загреб, 3. јануара – Вишечлана делегација координације избегличких удружења Срба из РХ које се налазе у Србији и Српског народног већа из Загреба сусрела се данас с председником РХ Стјепаном Месићем у његовој резиденцији на Пантовчаку. Разговарали су о неколико важних тема које тиште избегличку популацију Срба из Хрватске, као што су листе осумњичених за ратне злочине чија недефинисаност оптерећује повратак, затим о проблему несталих грађана српске националности у ратним догађањима 1991–1995, о проблематици бивших носилаца станарских права и различитим режимима који у том погледу постоје. Било је речи и о проблемима конвалидације (нарочито радног стажа), као и о проблемима обнове, посебно о питањима нерешених захтева за обнову и оних који су у жалбеном поступку, којих има између 14.000 и 17.000, зависно од степена решавања у којем се налазе.

Саопштавајући ово новинарима после сусрета с председником Месићем, председник СНВ-а Милорад Пуповац је напоменуо како је ово први пут да је председник РХ на овај начин отворио директан разговор с представницима српских избеглица из Хрватске, који су му предочили конкретне примере у вези са свим темама о којима се разговарало.

Делегација избегличких удружења задовољна је ставовима председника Месића и његовом подршком решавању свих ових отворених питања, међу којима је и оно о одузетим становима на које су имали станарско право. У том погледу, како је речено, разговор се водио на принципима Сарајевске декларације, по којој повратка на станарско право више не може бити (пошто је укинуто друштвено власништво), али такође не може бити ни губитка права која су произилазила из станарског права. "Ми не можемо вратити и успоставити стање које је у том погледу некада постојало, али исто тако не можемо људима одузети оно право које су имали, а то је право на стан и да из тога права имају све оно што имају и други. Председник је тиме индиректно ставио замерку на модел стамбеног збрињавања, јер не предвиђа могућност да људи после одређеног периода могу те станове и да откупе. То је оно што и ми и избеглице у том погледу тражимо", рекао је Пуповац.

Председник координације избегличких удружења Срба Милојко Будимир навео је да према њиховим подацима има око 2.500 несталих и погинулих Срба у Хрватској у протеклом рату за којима се још трага, од чега у "Олуји" око 1.960. "Ми смо изнели тај проблем и изразили негодовање због чињенице да се још не ископавају масовне гробнице, за које се до сада зна да их је око 24, и што идентификација иде изузетно споро. Тражили смо од председника да утиче да се тај процес убрза, јер они су држављани Хрватске и сматрамо да би требало да имају исти третман као и остали који су настрадали у овоме рату, те да их, наравно, треба уврстити на јединствену листу несталих", рекао је Будимир.
Р. Арсенић

--------------------------------------------------------------------------

За клевету 60.000 куна

ЗАГРЕБ – Загребачки општински суд донео је пресуду да Борис Микшић, носилац независне изборне листе за Загреб, због увреде части мора председнику Хрватске Стјепану Месићу да исплати 60.000 куна, што је мало више од 8.000 евра.

Микшић је Месића током предизборне кампање 2004. године оптужио да је од француске обавештајне службе добио вилу на француској ривијери, после чега је Месић најавио тужбу. Месић је тада рекао да је ова изјава битно утицала на предизборну кампању и изборе, јер да ње није било он би победио већ у првом кругу и тако уштедео државни новац потрошен за организовање другог круга избора.

Месић је у фебруару 2005. године поднео две тужбе против Бориса Микшића, приватну због клевете и тужбу за накнаду штете у вредности од 60.000 куна.

Микшић је због клевете у фебруару 2006. године осуђен условно на два месеца затвора, пренео је интернет-портал Index. Месић је обећао да ће новац од одштете уплатити Дому за незбринуту децу у Назоровој улици у Загребу.
(Фонет)