Маг или опсенар

Улетео је попут топовског ђулета у фудбалски свет. Са португалским Портом освојио је на чудесан начин титулу европског првака, што га је избацило у свет тренерских звезда највишег ранга. До тада мало познат професор енглеског језика, са кратким "стажом" код једног од највећих тренерских имена данашњице, Шкотланђанина Алекса Фергусона на клупи Манчестер јунајтеда, Португалац је муњевито себи прибавио ореол фудбалског чудотворца, да би се на велика звона обрео у сигурно најбогатијем фудбалском клубу данашњице, лондонском Челсију.

Своју необичну харизму и умешност показао је одмах, већ у првој сезони освајањем титуле првака Енглеске, за Острвљане, без сумње, највећег и најзначајнијег фудбалског трофеја...

Муњевит успех на старту...

Тај успех и огромно поверење и амбиција транзиционог руског мултимилијардера Романа Абрамовича, власника лондонског клуба, човека који се не разуме превише у фудбалску игру, дали су младом Португалцу одрешене руке да на светској ногометној пијаци купи "што му срцу драго". Тако је створен тим, који са неким изузецима, представља скуп најбољих појединаца из многих земаља. Почевши од тројице голмана, Чеха, Кудичинија и Хиларија, преко бекова, Терија, Карваља, Ешлија Кола, Холанђанина Буларуза, Жеремија, Макелелеа, Есијена, Балака, Лампарда, Џоа Кола, Дрогбе, Робена, Шевченка...без остатка најбољих играча у својим националним селекцијама. Никад до сада није било такве убојне моћи ни у једном Реалу из најбољих дана, са Пушкашем, Ди Стефаном, Хентом, Барселони, ни данас, ни јуче, Манчестеру, Ајаксу, Јувентусу...

Друга сезона на Острву донела је нову титулу Жозеу Морињу, на исти силовит начин, Челси се прошетао Премијер лигом.

Али, медаља обично, има и другу страну. У Лиги шампиона није остварен жељени циљ. У првој Морињовој сезони заустављени су од острвског ривала Ливерпула, у наредној од Барселоне. Морињова харизма није деловала онда када је било најважније. Ни у енглеским куповима није се стигло до врха.

Ти неуспеси, али више од тога игра коју су промовисали играчи Челсија, као да је наговештавала суморне дане за преамбициозног и не ретко арогантног Португалца.

И, сведоци смо ових дана, Жозе Морињо, као да постаје жртва сопствене превелике амбиције. Ттим игра све слабије, просто постаје синоним досадног и неефикасног фудбала, што најбоље потврђује серија нерешених резултата у игри са тимовима са којима највећи ривал Челсија, Манчестер јунајтед нема никакавих проблема. И док у бици за титулу екипа Алекса Фергусона бриљантним играма граби напред, док појединци, попут младог 21. годишњег Португалца Кристијана Роналда, Луиса Сахе и све бољег несташног дечка Вејна Рунија, потпомогнута мудрим Полом Сколсом и искусним Рајаном Гигсом на средини терена, постају играчи највише класе, дотле тим великих Челсијевих звезда посрће пред очима читаве Европе.

Од сјаја, до очаја

Просто је невероватно колико je то фудбал без маште, идеје, што је запањујуће чак и без концепције. Једино што данас показују играчи из елитног дела Лондона је борбеност, бесомучно трчање у свим правцима, најчешће без ефекта. Гледаоцима се сервира најпре бескрајно "пимплање" играча из задње линије, а потом следи обично грешка у додавању нападачима. Челсију је данас потребно бар минут, два да пренесу лопту на противничку страну терена, а ако то не успе, лопта се врати голману који је дегажира према истуреним нападачима, обавезно окруженим двојицом, тројицом противника... Једноставно, нема игре! Као да су играчи попут Балака, Лампарда, изгубили сваку жељу за игром. Додају лопту првом до себе, без интереса за даљи ток акције. У овом тренутку је то тим који у просеку начини више од двадесетак грешака у предаји лопте у једном полувремену, што је недопустиво чак и за неку нижеразредну екипу у нашем првенству!

Све чешће тужно делују неспретни Ешли Кол, енглески репрезентативац, очигледно прескупо плаћена промашена инвестиција, који углавном греши, или враћа лопту уназад, преамбициозни и себични Есијен, обезглављени Рајт Филипс, а ваљда је у целом Морињовом галиматијасу од састава најнесрећнији баснословно плаћени Андриј Шевченко, коме је поверена улога коју никад није играо: да се бори у шпицу напада са двојицом, тројицом бескомпромисних острвских бекова, који не признају никаква имена... Једини који успева колико – толико да задржи висок ниво је Дидије Дрогба, који уствари и "вади" свој тим из критичних ситуација и скоро сам својом вештином, дрскошћу и физичким способностима тресе мреже противничких голмана. А то је, признаћете, премало.

Све је више питања и проблема који се постављају пред Португалца, а верујемо да ће му их, пре или касније, поставити и Роман Абрамович...

Откуда толико повреда играча? За само годину дана из строја су бивали избачени на дужи или краћи период, Дрогба, Тери, Робен, Карваљо, Вејн Бриџ, Балак, Џо Кол.

Како сада стоје ствари Челси заостаје за Манчестером и пред Морињом је претежак задатак да надокнади немали бодовни заостатак. Играма које његов тим данас пружа то никако неће бити у стању. Нешто ће морати да мења, а шта, то је у овом тренутку очигледно велика енигма за њега, који, ако је судити по промени понашања према својим колегама тренерима из Премијер лиге(на боље), губи самопоуздање и постаје све мекши и мање надмен.

У сваком случају, фудбалски свет, као и стручњаци, полако али сигурно све чешће и све отвореније стављају под сумњу харизму и фудбалску магију овог човека.

Да ли ће пут до понора над којим се нашао Португалац бити бржи и краћи од пута којим је прошао да би стигао до звезда?