Награда за храброст

Оливер Регл ленту "банкара године" не сматра само својом титулом већ титулом целог "тима". "Ја сам на челу банке као диригент. А ако нема доброг оркестра, неће бити ни добре музике и обрнуто", каже на течном српском и додаје да је то награда његовој банци коју од међународних часописа већ пет година добија као – најбоља.
Када је дошао у Београд 2001. године многе стране банке нису ни помишљале на пословање у нашој земљи. Зато би се могло рећи да је признање магазина "Економист" "Нај банкар" председник Извршног одбора Рајфајзен банке добио не само за најбоље пословне резултате у протеклој години, етично пословање, однос према конкуренцији и клијентима и имиџ лидера у банкарству већ и за укупно досадашње пословање банке. Али – и за храброст.

У Србији је био члан менаџерског тима од самог почетка. Прве људе је запослио. Чак је сам нашао локацију за прву пословницу. Због тога је веома везан за Рајфајзен банку у Београду. Зато има доста разлога да продужи уговор који траје до 2010. Колико се овај Аустријанац овде одомаћио потврђује и то што када говори о Србији користи прво лице множине.

"Велики потенцијал Србије и сама локација, у срцу Балкана, још није искоришћен. Направљен је огроман корак, али понекад и уназад. Важно је, пре свега, да постоји јасан циљ. Мађарска и Чешка су пролазиле кроз реформу 16 година, а ми само шест", уверава сведок промена у Србији који је увршћен и међу најутицајније странце.

Имао је, каже, пуно пријатних, али и непријатних изненађења. Лепих тренутака је било, ипак, више. Да није тако, не би овде био већ шест година. У Србији му се све свиђа, не само Београд и Златибор већ и друга места. После свих година, о Србији има слично мишљење. Углавном позитивно. Страни инвеститори са којима је у контакту – такође.

Од када је у престоници највише времена проводи у банци. Сваки шеф мора да пружи више од запослених. Како каже, на тај начин даје пример. "Ако хоћу да трчим у послу, морају да трче и запослени".

То би могао да буде донекле и одговор на питање шта је најважније да би се постао успешан банкар. Скромно одговара – доста напора, љубав и велика посвећеност послу. Важна је, додаје, и дисциплина, смисао за организованост, умеће да се мотивишу запослени. Сада када је у банци у Србији 1.700 запослених ваља промишљено сваког поставити на место са којег ће моћи да покаже способности.

Однос према клијентима се, додаје, посебно мора неговати на дуге стазе. Никако на брзину. Рајфајзен је на неки начин синоним за поверење, како истиче, по свим анализама. За банкарско пословање је, иначе, важно ко стоји иза банке, ко су власници, менаџери и запослени. "Зато смо веома строги при избору запослених, да имамо добар тим људи који су флексибилни, инвентивни, конструктивни. Једном речју, да буду – партнери са клијентима. Јер, уз новчани капитал, важан је и људски, а Србија га има", закључује четрдесетдвогодишњи банкар, који се после година посвећених послу спрема да уплови у "мирну луку" са  изабраницом из света финансија српско-француског порекла.

-----------------------------------------------------------

Обећања и стварност

– Чућемо још многа обећања до избора. Али, нова влада ће морати веома пажљиво да размисли о томе шта себи може да приушти, а шта не. Свима је јасно да централна банка мора некад да предузима непопуларне мере да би држала под контролом инфлацију. Сама приватизација не доноси нове послове. Зато су веома важне директне стране инвестиција које ће повећати запосленост – каже Регл.

-----------------------------------------------------------

Банкарски путеви

Са богатим банкарским искуством у земљама у транзицији, Регл је на челу Рајфајзен банке од новембра прошле године. Од 2002. до 2005. био је заменик председника, а од јануара 2001. члан Извршног одбора. У Рајфајзен групи запослен је од 1991. Пре тога, од 1998. до краја 2000. радио је у "Нетворк бенкс менаџменту" из Беча као виши менаџер и члан Надзорног одбора банака РЗБ у Бугарској и Украјини, а од 1996. до 1998. био је директор Сектора за послове с привредом Рајфајзен банке у Москви. Годину и по пре тога био је директор московског представништва РЗБ. Од 1991. до 1994. у Бечу је био виши регионални менаџер за нова тржишта (ЗНД, Јужна Америка, Средњи Исток и Африка), а током 1990. у ОЕВАГ-у као аналитичар. Регл је магистрирао економију у Бечу и специјализирао на Илиноису, САД.