Од развоја до опстанка

Пад инфлације и смањивање референтне каматне стопе у 2012. допринеће даљем паду камата на кредите, што ће поспешити производњу и запосленост, изјавио је јуче гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић. У традиционалној децембарској расправи Научног друштва економиста о економској политици и очекивањима од наредне године, гувернер је рекао да ће најкасније у марту 2012. инфлација бити у границама планираног распона од 4,5 плус-минус 1,5 одсто, док ће стопа привредног раста бити 1,5, уместо очекиваних два одсто, колико се очекује у 2012.
Гувернер је нагласио да ће НБС наставити да подстиче коришћење динара јер то доприноси смањењу ризика, повећању ефикасности монетарне политике и смањивању каматних, што је у интересу привреде, грађана и банака.
Богдан Лисоволик, стални представник Међународног монетарног фонда у Србији, упозорио је јавни дуг земље може пробити законом предвиђену границу од 45 одсто вредности бруто домаћег производа, због чега треба благовремено усвојити мере да до тога не дође. Он сматра да су се ризици пословања у Србији повећали и ако се наставе неприлике у еврозони може бити доведено у питање и очекивање ММФ-а да ће раст нашег БДП-а у 2012. години бити 1,5 одсто. Он је нагласио да држава мора више пажње да посвети приватном сектору, као и повећању ефикасности судова и администрације. Чињеница да су међународна тржишта капитала „мање нервозна” када је о Србији реч, враћа оптимизам.
У јуче представљеним резултатима истраживања економске будућности наше земље било је много више упозоравања на претеће непријатности ако и даље будемо трошили више него што зарађујемо. Млађен Ковачевић чак сматра да би Србија, ако настави по старом, могла да се нађе, ако већ није, пред привредним и финансијским колапсом. Да до тога не би дошло, он предложе да Влада обезбеди што више субвенција за пољопривреду, ограничи извоз пшенице у наредној години, да се валутни курс динара доведе до реалног нивоа, како би се подстакао извоз и смањио увоз, уз поспешивање страних директних инвестиција, али не и плаћање страним фирмама за свако новоотворено радно место. Он је указао и на веома тежак положај малих и средњих предузећа, уз залагање да плаћају порез кад наплате продају.
Стојан Стаменковић је оценио да је остваривање пожељних економских кретања из „Посткризног модела раста 2011–2020.”, који су сарадници Економског института и професори београдског Економског факултета предочили јавности крајем лета 2010, сада неостварива. Пре свега због тога што се још нису догодиле кључне фискалне реформе а предуго су одлагане промене у јавном сектору. Тако, поред осталог, до краја деценије није реално очекивати да се отвори око 400.000, већ у најбољем случају око 250.000 нових радних места. Иначе, истраживање сарадника Економског института које јуче приказао насловљено је ,,Од развоја до опстанка”.
Стаменковић очекује да ће девизне резерве у 2012. години бити смањене за око 1,5 милијарди евра, под условом да се обезбеде директне стране инвестиције од најмање милијарду евра, инфлација не би требало да пређе пет процената, а депресијација курса седам одсто.
Петар Ђукић се заложио за што бржи опоравак индустријског сектора, али је истовремено указао да му понашање државе у протеклој деценији није ишло наруку. Почев од лоше спроведене приватизације, изостале подршке пољопривреди, а потражња за храном у свету је све већа, преко дуговања државе привреди око милијарду евра, нереално ниске цене струје, која се великим делом губи у преносу, краде и не плаћа и кашњења с почетком грађења нових електрана. Због такве политике тај „реални сектор” наше привреде је још у агонији. Индустријска производња је достигла тек 47 одсто оне из 1989. а БДП само 72 одсто од оног из наведене године.
Ђорђе Ђукић се сложио с гувернером Шошкићем да је „динаризација” пожељна, али је, на основу резултата истраживања и чињенице да се и држава задужује углавном у еврима (државни дуг је само 17,4 одсто у динарима) изразио неверицу да је тај циљ могуће остварити, а банке ће се и даље штитити девизном клаузулом.
 

--------------------------------------------------------------------------

Дејан Трифуновић најбољи докторанд

Научно друштво економиста Србије од ове године награђује аутора најбоље докторске дисертације у претходне две године. Жири у саставу: др Даница Поповић, др Миомир Јакшић и др Данијел Цвјетићанин прво овакво признање за 2009. и 2010. годину доделило је др Дејану Трифуновићу, доценту Економског факултета у Београду.
У образложењу одлуке жири је истакао да је Дејан Трифуновић својом дисертацијом „Асиметричне информације на финансијском тржишту – примена теорије игара са несавршеним информацијама” дао посебан допринос микроекономске теорије и праксе на финансијским тржиштима, а његови резултати се могу искористити за избор најповољнијег начина берзанског пословања.