У село по гласове

Као што то увек бива у предизборним кампањама, странке су се за подршку обратиле и бирачима који живе на селу. Уочљива је подела на оне који много обећавају (СПО, ДС, Г17 плус) и остале, који су, бар за сада, нешто уздржанији по том питању (СРС, ДСС и СПС). Још од почетка вишестраначја, сељак је у Србији омиљена мета партијских маркетиншко-пропагандистичких тимова, па се, тако, током деведесетих тадашњи режим дуго одржавао на власти баш уз подршку руралног становништва. Поједини страначки лидери, ваљда мислећи да тиме своја обећања чине уверљивијим, у последње време све чешће прибегавају и неочекиваним "изливима нежности", па у оделима "ускачу" у торове, не би ли пољубили овцу (Вук Драшковић) или помиловали теле (Борис Тадић), док неки сматрају да је довољно да само прошетају шталом с рукама на леђима (Војислав Коштуница).

Али, само сликањем са домаћим животињама политичари ће тешко убедити пољопривреднике да гласају баш за њих, па се не устручавају да изнесу и конкретна, примамљива обећања, која се, пре свега, односе на давање субвенција и повољних кредита, исплату заосталих пољопривредних пензија, побољшавање шанси за извоз на европско тржиште...

Тако председник СПО-а Вук Драшковић најављује да ће будућа влада, ако у њој буде СПО, из државног буџета издвојити округло милијарду евра за субвенције у пољопривреди. Поред тога, ова странка често је наглашавала да је управо пољопривреда ресор за који су заинтересовани у будућој извршној власти.

У разговору са мештанима села Радујевац крај Неготина, Драшковић је недавно оценио да ће "српски сељак добити много више" из фондова ЕУ намењених пољопривреди, него Словенија којој је припало 15 милијарди евра, "ако брзо отклонимо препреке за улазак у Европу".

И демократе се труде да не заостану. Недавно, у селу Кушиљево крај Свилајнца, лидер ове странке Борис Тадић је поручио да су село и пољопривреда огромни потенцијал Србије, истичући важност модернизације села. "Јако је важно да наша пољопривредна производња постане стабилна, а да нам пољопривреда буде напредна", рекао је Тадић.

Конкретнији је био потпредседник ДС-а Бојан Пајтић (премијер Војводине, важне пољопривредне регије), који је рекао да је план те странке да промени Закон о пољопривредном земљишту, што би требало да "спречи даљу тајкунизацију" у области пољопривреде, и да повећа аграрни буџет за 50 одсто, са садашњих 200, на 300 милиона евра. Пајтић обећава и да ће ДС увести и субвенције од 100 евра по хектару за све културе за сва индивидуална пољопривредна газдинства у Србији, као и да ће та странка за свако регистровано одгојено грло стоке давати премије у зависности од категорије.

Ова странка је, иначе, још у време док избори нису били расписани, одржавала тематске седнице Главног одбора странке у неким селима и мањим местима по Србији – посвећене пољопривреди.

У овом сегменту иницијативу има и Г17 плус. Ипак, то је странка која је у протекле три године била задужена управо за пољопривреду. Ако се подсетимо њихових предизборних обећања из 2003, сетићемо се да су најављивали увећање аграрног буџета (што је постигнуто) и одобравање повољнијих кредита за пољопривреднике (такође постигнуто, али уз оптужбе да су средства исплаћивана углавном члановима и симпатизерима Г17 плус).

Бивша министарка пољопривреде Ивана Дулић-Марковић верује да ће и у новој влади та странка водити то министарство. У том случају, најављује, њена странка ће наставити "са свим мерама започетим током претходне три године", а приоритети у наредном периоду биће "реформа мера у сточарству, подстицаји за инвестиције, као и унапређење породичних комерцијалних газдинстава". Г17 плус се залаже и за оснивање пољопривредне коморе.

Чини се да, како кампања одмиче, прикључак у борби за гласове пољопривредника хвата и коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије. Тако су јуче лидери ове коалиције Војислав Коштуница и Велимир Илић посетили једно пољопривредно добро у Добановцима.

Коштуница је оценио да та фирма потврђује да се Србија мора ослањати на мала и средња предузећа и потврђује да ће први и најважнији циљ Владе Србије бити да "незапосленост остави за собом, а да запошљавање постане основни циљ".

Велимир Илић је поменуо и могућност да Влада Србије помогне овој фирми одобравањем кредитних линија за набавку нових грла.

Ова коалиција до сада у кампањи није превише најављивала шта конкретно намерава да учини за село, али је, како се процењивало, доста успеха на локалним изборима током претходне године имала и због улагања владе у асфалтирање сеоских путева. Иначе, у ДСС-у сматрају да пољопривреда треба да има приоритет у оквиру стратегије целокупног економског развоја земље.

У програму ове странке наводи се: "Производња, промет и прерада пољопривредних производа морају се либерализовати. Пореском и кредитном политиком, као и усмереним субвенцијама, подстицаће се и штитити домаћи пољопривредни произвођачи. Морају се створити услови за ревитализацију села као носиоца пољопривредне производње, што значи јачање пољопривредног газдинства, боље услове за живот и рад на селу и заустављање миграције становништва из села у град". У ДСС-у се залажу и за обнављање аграрне банке "која би омогућила концентрацију капитала из пољопривреде и повољним кредитима усмеравала га у пољопривредну производњу" и за "оснивање националне агенције за повећање аграрног извоза која ће земљи омогућити да постане нето извозник хране". А, нарочито се, тврде, залажу за "афирмацију и реформу задружног покрета и аутентичног задругарства које је у традицији нашег народа".

Радикалска влада, тврди СРС у свом програму, "покренуће пољопривредну и индустријску производњу кроз нове инвестиционе циклусе, организоваће јавне радове, чиме бисмо смањили огромну незапосленост... Стратешке природне ресурсе и богатства могуће је давати у концесије чиме би се обезбедила њихова ревитализација, а држава заштитила од економског колонијализма. Србија мора делимичним протекционистичким мерама да заштити ратарску и сточарску производњу, те да повољне финансијске кредите инвестира у производњу стратешких пољопривредних култура и опоравак сточног фонда. Српска држава има обавезу да у најхитнијем року обезбеди финансијска средства за исплату дугова сељацима, јер само таквим поступком држава може да врати пољуљано поверење грађана у њене институције. Вратићемо дуг државе пензионерима и исплатити заостале пољопривредне пензије", обећавају радикали.

Социјалисти у својим програмским начелима из 2003. године обећавају: "гарантоване цене и успостављање дугорочних паритета цена између репроматеријала и финалних производа, јаку и добро организовану аграрну банку, која ће са прехрамбеном индустријом, пословним банкама и аграрним буџетом кредитирати пољопривреду, подстицајну пореску политику за развој сточарства, производњу минералних ђубрива, семенских производа и других репроматеријала, тржишно оспособљене робне резерве, посебне фондове за подстицање извоза, царинску заштиту сагласно правилима ЕУ, смањене пореске обавезе за улагања у развој производње на селу, обнову механизације, уређење пољопривредног земљишта и система за наводњавање и система противградне одбране". Иако у њиховом програму пољопривреда заузима важно место, треба подсетити и на речи председника Политичког савета СПС-а Миломира Минића, у његовој летошњој интерној анализи: "Сељак нас је напустио". Крајем јануара видеће се коме је пришао.