Нова година као судбина

На "луди" камен, без колебања, нагазили су свим срцем Верица Ратковић (27) и Андрија Ђурђевић (28), сто минута пре истека 2006. године, у ресторану "Ж" на Бежанијској коси . Честитке званица, за леп и дуг брачни живот, низале су се од старе до нове године. Чувари њихове среће тако ће, како су рекли, бити обе године – до памтивека. У једној су ставили заједнички потпис, у другој заплесали валцер. Децембар и јануар већ одавно нам доносе радост, казали су младенци, откривајући тајну, да се њихов први пољубац стопио на уснама, у поноћ 2000. године. Тада су се упознали.

Веренички прстен, једно другом даривали су после петогодишњег забављања, наравно на дочеку Нове године. Брачна круна није могла изабрати други датум, до овај који нас прати као судбина, рекла је Верица, док су јој се у очима искриле сузе радоснице.

Потрага за матичарем, који је оран за рад у пред новогодишњој ноћи, није била лака, признаје младожења. Ипак, изазову да у брачну луку, уочи Нове године, уведе заљубљени пар, није одолела Невенка Богавац, матичар из Општине Стари град. Припао ми је најлепши поклон – да венчам двоје младих на прелазу из једне у другу годину. Низашта на свету то не бих одбила. Пазила сам само да наштимамо време. Да нас календар не претекне. Замислите, да читам текст у старој години, а судбоносно "ДА" младенци изговоре у наредној години. Књига венчаних то не би разумела, кроз смех је рекла Невенка, која зна да се "голупчићима" као вечност одужи њено казивање брачних дужности. Усковитла мало трему, и потпали жмарце. А, кад ципела, нагази ципелу, заједнички живот је већ ту. Нека је срећан и дуговечан.