Звездана оперска ноћ

Како децембар одмиче све је „гласније” и претпразнично расположење у граду. Већ сутра, у Центру „Сава” (20.30), одржаће се Новогодишњи оперски гала концерт, на којем ће наступити троје изузетних „гостију” из Немачке – Жељко Лучић, Зоран Тодоровић и Сања Анастасиа – и Сузана Шуваковић-Савић, првакиња Опере Народног позоришта. Из исте куће је и диригент Дејан Савић, а шаренило овог концертног музичког братства употпуњује Хор РТС и „Станислав Бинички”, уметнички ансамбл Министарства одбране.

Ресторан „Little bay”, одмах испод највећег београдског театра, са ентеријером који је сав од оперских асоцијација, био је права „позорница” за једну овакву прес конференцију. Пред новинарима су јуче отворили срце наши певачи који су овде ретко певали а у свету су остварили своје лепе каријере. Највећа звезда свакако је Жељко Лучић, или: једна каријера од Зрењанина (хор) до Метрополитена (прве улоге). У том луку су и миланска Скала, Париска опера, Бечка државна опера, лондонски Ковент Гарден... Овде га известан број година није било, али у последње време све чешће је у Београду. Последњи пут певао је у „Риголету” и рекао је како је увек срећан када овде гостује. Занимљиво је да ће баритон Лучић и тенор Тодоровић сутра први пут заједно наступити пред нашом публиком, што им је иначе била давна жеља. Лучић је испричао: „Ми се познајемо од 1998. године. Први пут певали смо заједно у Франкфурту, лепо је било и рекли смо да морамо једном овако и у Београду. Сада су се, ето, нашли слободни термини поклопили”.

Ову причу Зоран Тодоровић допунио је неким „драмским” детаљима: „Певали смо ’Оњегина’, мене Жељко убија, пипа ми пулс на сцени и... на мени је на лице пала једна суза. И тада је пао и договор да запевамо заједно и код куће, али... нема плакања. Ја 21 годину нисам певао свом родном граду. Нико ме није звао, док се није сетио Дејан Савић. Не тако давно и сада. Има још неких планова..., видимо се 2017.”, нашалио се тенор.

Дејан Савић је својевремено предложио да ова два певача високог међународног реномеа добију статус првака Опере Народног позоришта, који би, као слободни уметници, имали одређен број премијера и представа у овој кући. „Они су пристали и сада је на позоришту да то спроведе у дело. Већ сама њихова имена довољна су препорука за нашу Оперу. Јуче на проби, оркестар, уместо да гледа у мене, гледао је у њих задивљен њиховим певањем”, испричао је диригент.

Млађа и мање позната Сања Анастасиа, мецосопран, данас је члан Опере у Мајнцу. Она је рођена у Кикинди, основно и средње образовање завршила је у Београду, а музичке студије у Грацу и Бечу. „Све троје ја познајем као уметнике, пратим их, али никада нисам са њима и сарађивала. У Београду сам певала само на концертима, али не оперску музику као овога пута. Певала сам у операма у некадашњим југословенским републикама – у Марибору, Скопљу а овог месеца била сам Кармен у Сарајеву. Коначно ћу се представити и на оперској сцени Београда”. А београдска сопранисткиња Сузана Шуваковић-Савић кратко је рекла: „Ја сам била још мала када је Жељко већ почео да гради своју изванредну каријеру. Зоран такође. Заиста је лепо певати са оваквим звездама”.

Публика која то буде слушала, по популарним ценама – 1000. 1200 и 1500 динара, чуће арије и дуете из опера Вердија, Пучинија, Леонкавала, Чилее и Бизеа.