Како преполовити инфлацију

Народна банка Србије и за наредну годину „призива” ниску инфлацију. У томе нема ничег чудног, јер јој је одржавање стабилности цена основни посао и задатак. Тако је програмом монетарне политике централна монетарна институција предвидела да инфлација буде максимално 5,5 одсто. Другим речима, да на крају 2012. године раст цена на мало буде у распону од четири плус-минус 1,5 одсто.

Колико је тај циљ реалан с обзиром на то да је инфлација овог часа 8,1 одсто? То значи да ту стопу за годину дана треба преполовити. Треба, такође, знати да је НБС чешће омашивала него што је погађала у циљ када је инфлације у питању. План је план, али из њега се не види и како успети у том науму.

Додатна невоља је што предлог буџета за наредну годину не показује знаке довољне рестриктивности. Сви они који плате примају из државне касе могу се надати повећању и то за око пет одсто.

Небојша Савић с Факултета за економију, финансије и администрацију каже да се постављеном циљу нема шта замерити, јер би стопа инфлације требало да буде мања од пет одсто. Међутим, остварење ове намере, по њему, зависи од фундаменталних слабости српске економије као што је превелика потрошња.

– Циљ ће бити тешко остварив, јер ће потрошња гурати инфлацију. Уколико се жели да раст цена остане у распону од 2,5 до 5,5 одсто онда не сме бити раста плата и пензија и оне се морају замрзнути. Већ предвиђени раст плата у јавном сектору и пензија значи већу инфлацију од жељене. Сем тога, није ми јасно зашто корисницима буџета следује повећање када тога нема за оне који раде у приватном сектору – каже Савић.

По њему, опасност да се повећа потрошња не постоји само у предизборном периоду, већ и после избора када нова власт мора да испуни предизборна обећања као што смо видели на примеру прошлих избора.

– Код нас нико не води рачуна о развоју. Ми све што направимо поједемо. Где је развој, нова радна места, нове технологије? И овај буџет прављен је с дефицитом од 1,5 милијарди евра који мора да се реши новим дугом, који је нови терет средњој и млађој генерацији – каже Савић.

Наша стварност је, каже он, да НБС настоји да инфлација буде ниска, што јој је и задатак, а да су с друге стране они који троше новац и који хоће да то раде што више могу. „Прихватам потрошњу за инвестиције, али не и за велику текућу потрошњу.”

И Иван Николић из Економског института каже да ће поменути инфлациони циљ бити тешко остварити. И у наредној години држава ће, каже, дати „такт” ценама. Оним што је под њеном контролом, као што су цене комуналних услуга, али и поскупљењем акцизних производа, јер се из предлога буџета види да је намера да се каса напуни значајним повећањем акциза. Од акциза је предвиђено да се прикупи око 30 милијарди динара више него у овој години што је повећање за око 18,5 одсто.

– Само по ова два основа предодређена је инфлација до горње границе циља НБС. А шта је с другим ризицима? Утицајем тржишта? На страни тражње сада нема притисака због ниског стандарда, а ни на глобалном нивоу ништа не указује на раст цена хране или енергената. Али, проблем неликвидности и наплате потраживања остаће као један од главних генератора инфлације, јер када неко зна да у разумном року робу не може да наплати онда тај ризик укалкулише у цену – објашњава Николић, који указује на нашу специфичност да смо и у овој години, када је динар ојачао и када је тражња била ниска, имали релативно високу инфлацију.

По његовом мишљењу, ризик за остваривање инфлационог циља је и да динар ослаби што ће се прелити на цене. Предстоји нам и задуживање за покриће буџетског дефицита што такође може да делује на курс, јер уколико не будемо могли да се задужимо можемо да очекујемо озбиљније слабљење динара.

Горан Николић из Института за европске студије каже да је без одржавања курса динара на садашњем нивоу током целе 2012. године поменута пројекција Народне банке нереална.

– С друге стране, на страни тражње неће бити изазова, али уколико курс остане стабилан настаће проблем за платни биланс, сматра Николић.

Јована Рабреновић

----------------------------------------------

После избора стабилне цене

Судећи према предлогу буџета за 2012. годину креатори фискалне политике рачунају да ће инфлација у прва три месеца бити четири одсто. Према Закону о буџетском систему у априлу је планирана повишица плата и пензија која је једнака расту цена у прва три месеца.

С обзиром на то да је за октобар планирано повећање од 0,9 одсто то значи да креатори економске политике рачунају да од пролећа до јесени – инфлације неће бити. Јер, према октобарској формули, повишица је једнака половини прошлогодишњег реалног привредног раста увећаног за раст цена у претходних шест месеци. С обзиром на то да се ове године очекује економски раст од око два одсто, то значи да надлежни очекују да после избора цене остану стабилне.

А. Т.