Зоран Христић: Памтићу у 2011.

Један од најпродуктивнијих српских композитора Зоран Христић нарочито се истакао у области филмске, позоришне и класичне музике. У богатом Христићевом опусу, поред камерних дела, сценске (овенчан Стеријином наградом) и филмске музике (тридесетак филмова – добитник две „Златне арене” на Пулском фестивалу), посебно место припада вокалноинструменталним делима.

Ево по чему ће Христић памтити протеклу годину:

ПРОМАШАЈ ГОДИНЕ

Концерт са делима композитора академика у сали Коларчеве задужбине. Ако та досада од музике представља српску музику, онда је разумљиво што народ бежи у звуке „Фолк параде”. О том концерту, ако се не варам, нису писале ни наше фрустриране музиколошкиње које и не знају да су крај 20. века сјајном музиком обележили композитори филмске музике: Мориконе, Вилијамс...

ДОМАЋА ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

Личност године „увозим” из Македоније – Глумац Никола Ристановски који задивљује позоришну публику у представама „Дервиш и смрт” и „Господа Глембајеви”. Можемо само да се запитамо и будемо задовољни са два одсто Србије која одлази у позориште, док се остали део народа „задовољава” позоришним безнађем Скупштине. Добро дошао, Никола, из незабарикадиране Македоније.

КОНЦЕРТ ГОДИНЕ

Концерт педагога на Краљевској музичкој академији у Лондону и прослављеног виолинисте Матеје Маринковића у Универзитетској галерији у Крагујевцу. Величанствени концерт насловљен као „Поклон граду Крагујевцу” протекао је уз несебичну захвалност публике, али без учтиве захвалности Универзитета или града. Матеји је захвалио таксистаВлада који је присуствовао концерту и на тај начин осветлао образ града Крагујевца.

АЛБУМ ГОДИНЕ

Албум „Заувек и после” речито говори о вечитом извођаштву Боре Дугића. Годинама га слушам и сарађујем с њим у намери да проникнем у његов начин свирке. Како он свира немогуће је открити.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА

Велике позоришне представе су оне које као и људски или позоришни живот дуго трају. Једна од ретких са буквално неизбројаним бројем извођења је монодрама „Живео живот Тола Манојловић” са Петром Краљем у јединој незаборављеној улози. Био сам један од аутора те представе те давне године када смо сви били клинци: Милић од Мачве, Мома Димић, Петар Краљ. Засад „претекосмо” само редитељ Пит Теслић и ја.

РОМАН ИЛИ КЊИГА ГОДИНЕ

„Дневник самоће” Видосава Стевановића – Убитачан подсетник на године „поједене од стране скакаваца” који и данас скакућу обучени у друго рухо.

ФЕЈСБУК ИЛИ ТВИТЕР

Ни једно ни друго, него Скајп. – Омогућава нам да гледамо у очи саговорника. Некада прикривена конверзација сада је искреност у лику и гесту.