Zoran Hristić: Pamtiću u 2011.

Jedan od najproduktivnijih srpskih kompozitora Zoran Hristić naročito se istakao u oblasti filmske, pozorišne i klasične muzike. U bogatom Hristićevom opusu, pored kamernih dela, scenske (ovenčan Sterijinom nagradom) i filmske muzike (tridesetak filmova – dobitnik dve „Zlatne arene” na Pulskom festivalu), posebno mesto pripada vokalnoinstrumentalnim delima.

Evo po čemu će Hristić pamtiti proteklu godinu:

PROMAŠAJ GODINE

Koncert sa delima kompozitora akademika u sali Kolarčeve zadužbine. Ako ta dosada od muzike predstavlja srpsku muziku, onda je razumljivo što narod beži u zvuke „Folk parade”. O tom koncertu, ako se ne varam, nisu pisale ni naše frustrirane muzikološkinje koje i ne znaju da su kraj 20. veka sjajnom muzikom obeležili kompozitori filmske muzike: Morikone, Vilijams...

DOMAĆA LIČNOST GODINE

Ličnost godine „uvozim” iz Makedonije – Glumac Nikola Ristanovski koji zadivljuje pozorišnu publiku u predstavama „Derviš i smrt” i „Gospoda Glembajevi”. Možemo samo da se zapitamo i budemo zadovoljni sa dva odsto Srbije koja odlazi u pozorište, dok se ostali deo naroda „zadovoljava” pozorišnim beznađem Skupštine. Dobro došao, Nikola, iz nezabarikadirane Makedonije.

KONCERT GODINE

Koncert pedagoga na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu i proslavljenog violiniste Mateje Marinkovića u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu. Veličanstveni koncert naslovljen kao „Poklon gradu Kragujevcu” protekao je uz nesebičnu zahvalnost publike, ali bez učtive zahvalnosti Univerziteta ili grada. Mateji je zahvalio taksistaVlada koji je prisustvovao koncertu i na taj način osvetlao obraz grada Kragujevca.

ALBUM GODINE

Album „Zauvek i posle” rečito govori o večitom izvođaštvu Bore Dugića. Godinama ga slušam i sarađujem s njim u nameri da proniknem u njegov način svirke. Kako on svira nemoguće je otkriti.

POZORIŠNA PREDSTAVA

Velike pozorišne predstave su one koje kao i ljudski ili pozorišni život dugo traju. Jedna od retkih sa bukvalno neizbrojanim brojem izvođenja je monodrama „Živeo život Tola Manojlović” sa Petrom Kraljem u jedinoj nezaboravljenoj ulozi. Bio sam jedan od autora te predstave te davne godine kada smo svi bili klinci: Milić od Mačve, Moma Dimić, Petar Kralj. Zasad „pretekosmo” samo reditelj Pit Teslić i ja.

ROMAN ILI KNjIGA GODINE

„Dnevnik samoće” Vidosava Stevanovića – Ubitačan podsetnik na godine „pojedene od strane skakavaca” koji i danas skakuću obučeni u drugo ruho.

FEJSBUK ILI TVITER

Ni jedno ni drugo, nego Skajp. – Omogućava nam da gledamo u oči sagovornika. Nekada prikrivena konverzacija sada je iskrenost u liku i gestu.