Ускоро нови правилник о боловањима

Како се више не би дешавало да неки пацијент за одређено обољење добије право на боловање од три дана у престоници, две недеље на пример у централној Србији, а месец дана на југу земље, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) предложио је усвајање новог правилника о боловањима, којим ће тачно бити прописано колико дана боловања следује за одређену болест и колико неко због тога може да одсуствује са посла.

Како је јуче најавио проф. др Александар Вуксановић, директор РФЗО, Правилник је усвојио Управни одбор ове институције, а приликом израде су консултовани субспецијалисти из разних медицинских области, стручњаци медицине рада, представници удружења пацијената.

– Имали смо у виду и праксу која постоји у земљама бивше Југославије. Очекујемо да ће до краја године правилник о боловањима прихватити и Министарство здравља, па тако нова правила могу да ступе на снагу после објављивања у Службеном гласнику. Тада ће сваки осигураник и на сајту РФЗО моћи да погледа да ли је лекар поступио у складу са законом у односу на то колико му је дана дато за боловање. Особа код које је почело лечење, а није завршено, има право на продужење боловања – рекао је др Вуксановић.

РФЗО је израдио и правилник о медицинско-техничким помагалима будући да су се пацијенти често жалили на лош квалитет. Неки осигураници су имали проблема због протеза које жуљају или спадају, а неки с пеленама које пропуштају.

– Рационалније ће се трошити новац будући да ће фонд захтевати и одговарајући квалитет, а ако се испостави да он није добар тражиће се раскид уговора са добављачима. Морамо да захтевамо бољи квалитет како би помагала дуже трајала, а добављачи ће морати и да их сервисирају у одређеном временском периоду. Неки добављачи су узнемирени због тога што се уводи ред и што више неће моћи да продају лоше ствари за велики новац. Дешавало се да пацијенти уместо титанијумских помагала добију оловне и водоводне цеви, то је недопустиво – истакао је директор РФЗО, додајући да ће они замолити добављаче да им, као што је то урадила фармацеутска индустрија, отпишу 10 одсто потраживања.

Како је наглашено, РФЗО ће ову годину завршити са дугом од око 20 милијарди динара, што је први пут да дугови нису дуплирани у односу на претходну годину.

А колико ће тачно износити буџет РФЗО за наредну годину још није познато, иако се зна да је предвиђено да дође до малог повећања.

– Планом буџета предвиђено је и повећање плата лекара за четири одсто у априлу, и 0, 9 одсто у октобру. Каса РФЗО никако не може да се назове најдубљом касом у земљи. Колико је каса РФЗО празна показује чињеница да око три милиона људи мора да покрива осигурање више од седам милиона осигураника. У јуну је повећан број лекова који се издају на терет РФЗО за више од 230 и да су уведени нови медикаменти за болести које се до сада или нису лечиле, или за које није постојала одговарајућа терапија – додао је наш саговорник.