Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДНОМ МЕСТУ (2)

Корак по корак у борби против мобинга

Како покренути поступак код послодавца, а како на суду, истраживао је „Потрошач”
Корак по корак у борби против мобинга

У прошлом броју смо поменули шта је закон предвидео за заштиту од злостављања на раду, а сада вам нудимо детаљно разјашњење начине борбе против мобинга. Министарство рада и социјалне политике је Правилником о правилима понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду (сл. гласник РС бр. 62/2010) детаљније разрадило закон.

Поступак се може водити код послодавца или на суду.

1. ПРВА АДРЕСА – ПОСЛОДАВАЦ

Поступак се мора покренути код послодавца, ако он, као физичко лице, или одговорно лице код послодавца, није онај ко се терети за злостављање. Процедура иде овим редом:

√ Уколико је могуће, ономе кога теретите за злостављање ставите до знања да је понашање неприхватљиво и да ћете потражити законску заштиту ако такво понашање одмах не престане. Уколико се одлучите да ово урадите, онда то урадите писаним путем. Као и у многим другим, законом предвиђеним поступцима, усмена реч мало значи. Уколико особа не жели да прими свој примерак обавештења, напишите и то на свом примерку и наведите сатницу када сте покушали да му уручите обавештење. Покушајте да све то буде у присуству сведока.

√ Захтев за заштиту од злостављања подноси се одговорном лицу код послодавца са својством правног лица (директор и или неко други), послодавцу са својством физичког лица (предузетник) или другом у фирми кога они овласте. То учините обавезно у два примерка, са потврдом пријема. Најбезболније је преко писарнице, ако је фирма има.

Захтев треба да садржи:

– податке о запосленом који сматра да је изложен злостављању или податке онога ко у његово име подноси захтев;

– податке о запосленом које се терети за злостављање;

– кратак опис понашања за које се верује да представља злостављање;

– трајање и учесталост понашања које се сматра злостављањем, као и датум када је последњи пут то учињено;

– докази (сведоци, писана документација, лекарски извештаји, дозвољени аудио и видео записи... );

√ Рок за подношење захтева је максимално шест месеци од када се последњи пут десио чин злостављања.

√ Послодавац мора странама у спору да предложи поступак посредовања, као и посредника у року од три дана од пријема захтева.

√ Неопходно је да се стране у спору, као и послодавац сагласе са избором посредника. Уколико до тога не дође, послодавац мора подносиоца захтева да обавести да поступак посредовања није успео. Онда он има рок од 15 дана од дана пријема обавештења послодавца да поднесе тужбу суду за заштиту од злостављања.

√ Ако су сви сагласни са избором посредника и поступак посредовања успе, закључује се споразум који треба да садржи мере које су усмерене на престанак понашања које представља злостављање.

√ Уколико посредовање није успело, а постоји основана сумња да је злостављања било, послодавац мора да покрене поступак за утврђивање одговорности запосленог за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне дужности. Уколико се установи одговорност, послодавац мора да одлуку донету у поступку утврђивања одговорности запосленог који се терети за злостављање достави и запосленом који сматра да је изложен злостављању.

2. СУДСКИ ПОСТУПАК

У поступку пред судом можете да тражите:

√ Утврђивање да сте претрпели злостављање;

√ Забрану понашања које је злостављање, и забрану даљег злостављања;

√ Извршење радње ради уклањања последица злостављања;

√ Накнаду материјалне и нематеријалне штете, у складу са законом;

√ Објављивање пресуде донете поводом тужби;

Како је овај део текста, у вези са судским поступком личио на подсетник за адвокате, препоручујемо да некога од њих унајмите за вођење поступка. То ће вас материјално оптеретити, али ће вас растеретити стреса. Јер, ако се испостави да је злостављања било, терет доказивања да до њега није дошло пада на послодавца.

Оно што је добро у овим поступцима је то што се они обављају по хитном поступку и суд има право да донесе привремене мере ради спречавања даљег злостављања на радном месту, као што је забрана приближавања. Суд мора, у року од осам дана од подношења предлога, да одлучи о привременој мери, а против тог решења није дозвољена жалба.

УЛОГА ИНСПЕКЦИЈЕ

Спровођење овог закона надзире Инспекција рада. Дајемо вам линк на којем можете наћи телефонске контакте ове инспекције по окрузима: http://www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&view=article&id=311&Itemid=140

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.