Korak po korak u borbi protiv mobinga

U prošlom broju smo pomenuli šta je zakon predvideo za zaštitu od zlostavljanja na radu, a sada vam nudimo detaljno razjašnjenje načine borbe protiv mobinga. Ministarstvo rada i socijalne politike je Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu (sl. glasnik RS br. 62/2010) detaljnije razradilo zakon.

Postupak se može voditi kod poslodavca ili na sudu.

1. PRVA ADRESA – POSLODAVAC

Postupak se mora pokrenuti kod poslodavca, ako on, kao fizičko lice, ili odgovorno lice kod poslodavca, nije onaj ko se tereti za zlostavljanje. Procedura ide ovim redom:

√ Ukoliko je moguće, onome koga teretite za zlostavljanje stavite do znanja da je ponašanje neprihvatljivo i da ćete potražiti zakonsku zaštitu ako takvo ponašanje odmah ne prestane. Ukoliko se odlučite da ovo uradite, onda to uradite pisanim putem. Kao i u mnogim drugim, zakonom predviđenim postupcima, usmena reč malo znači. Ukoliko osoba ne želi da primi svoj primerak obaveštenja, napišite i to na svom primerku i navedite satnicu kada ste pokušali da mu uručite obaveštenje. Pokušajte da sve to bude u prisustvu svedoka.

√ Zahtev za zaštitu od zlostavljanja podnosi se odgovornom licu kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica (direktor i ili neko drugi), poslodavcu sa svojstvom fizičkog lica (preduzetnik) ili drugom u firmi koga oni ovlaste. To učinite obavezno u dva primerka, sa potvrdom prijema. Najbezbolnije je preko pisarnice, ako je firma ima.

Zahtev treba da sadrži:

– podatke o zaposlenom koji smatra da je izložen zlostavljanju ili podatke onoga ko u njegovo ime podnosi zahtev;

– podatke o zaposlenom koje se tereti za zlostavljanje;

– kratak opis ponašanja za koje se veruje da predstavlja zlostavljanje;

– trajanje i učestalost ponašanja koje se smatra zlostavljanjem, kao i datum kada je poslednji put to učinjeno;

– dokazi (svedoci, pisana dokumentacija, lekarski izveštaji, dozvoljeni audio i video zapisi... );

√ Rok za podnošenje zahteva je maksimalno šest meseci od kada se poslednji put desio čin zlostavljanja.

√ Poslodavac mora stranama u sporu da predloži postupak posredovanja, kao i posrednika u roku od tri dana od prijema zahteva.

√ Neophodno je da se strane u sporu, kao i poslodavac saglase sa izborom posrednika. Ukoliko do toga ne dođe, poslodavac mora podnosioca zahteva da obavesti da postupak posredovanja nije uspeo. Onda on ima rok od 15 dana od dana prijema obaveštenja poslodavca da podnese tužbu sudu za zaštitu od zlostavljanja.

√ Ako su svi saglasni sa izborom posrednika i postupak posredovanja uspe, zaključuje se sporazum koji treba da sadrži mere koje su usmerene na prestanak ponašanja koje predstavlja zlostavljanje.

√ Ukoliko posredovanje nije uspelo, a postoji osnovana sumnja da je zlostavljanja bilo, poslodavac mora da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti. Ukoliko se ustanovi odgovornost, poslodavac mora da odluku donetu u postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje dostavi i zaposlenom koji smatra da je izložen zlostavljanju.

2. SUDSKI POSTUPAK

U postupku pred sudom možete da tražite:

√ Utvrđivanje da ste pretrpeli zlostavljanje;

√ Zabranu ponašanja koje je zlostavljanje, i zabranu daljeg zlostavljanja;

√ Izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja;

√ Naknadu materijalne i nematerijalne štete, u skladu sa zakonom;

√ Objavljivanje presude donete povodom tužbi;

Kako je ovaj deo teksta, u vezi sa sudskim postupkom ličio na podsetnik za advokate, preporučujemo da nekoga od njih unajmite za vođenje postupka. To će vas materijalno opteretiti, ali će vas rasteretiti stresa. Jer, ako se ispostavi da je zlostavljanja bilo, teret dokazivanja da do njega nije došlo pada na poslodavca.

Ono što je dobro u ovim postupcima je to što se oni obavljaju po hitnom postupku i sud ima pravo da donese privremene mere radi sprečavanja daljeg zlostavljanja na radnom mestu, kao što je zabrana približavanja. Sud mora, u roku od osam dana od podnošenja predloga, da odluči o privremenoj meri, a protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba.

ULOGA INSPEKCIJE

Sprovođenje ovog zakona nadzire Inspekcija rada. Dajemo vam link na kojem možete naći telefonske kontakte ove inspekcije po okruzima: http://www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&view=article&id=311&Itemid=140