Повластице повлашћенима

Недавно је обелодањено да Републички фонд за здравствено осигурање дугује веледрогеријама и произвођачима лекова 24,4 милијарде динара. Најављене су и нове редукције већ минимизираних услуга зајемчених обавезним осигурањем.

Свуда у свету неликвидност здравственог система се доживљава као сигнал драматичне кризе. Пара у државном здравственом фонду нема довољно, делом и због тога што лекар државне установе увече лечи –приватно. И доктори своје понашање обликују према правним регулама, па пацијенте, различитим сигналима, усмеравају на долазак у време приватног ординирања. Светска банка је утврдила да у Србији пацијенти годишње потроше око 300 милиона евра на приватно лечење, од тога око 60 милиона на плаћање особља за прегледе и терапије у вечерњим ,,приватним клиникама у државним болницама”.

Боља регулатива свакако би повећала обим услуга током редовног радног времена, и министар здравља Зоран Станковић најавио је да ће се укинути двојни статус лекара.

Неће, међутим, сви осетити последице драстично увећане ,,рупе” у државном фонду. Запослени у јавном сектору, првенствено у јавним предузећима, оно што изгубе редукцијом на основу општеважећих прописа, одавно надокнађују помоћу посебног колективног уговора. Нарочито када су у питању здравствено-социјална права. Са послодавцем – државом, покрајином, општинама – договоре се да њихово јавно предузеће сноси трошкове здравствених услуга непокривених обавезним осигурањем. Образац за све је Посебан колективан уговор НИС-а, који је и нови власник нафтне компаније прихватио пошто му је држава, практично, очувала монопол на тржишту. И запослени у неким садашњим јавним предузећима су добили већину ,,нисовских привилегија”: плаћање стоматолошких услуга, трошкова набавке лекова и помагала ван листе покривених државним осигурањем, бањска лечења... Повластице важе и за брачне другове, децу и родитеље запослених.

Тешко да би ико био против већих социјалних права да је реч о приватним фирмама које зарађују у тржишној утакмици, а власник, ценећи резултате рада, додатно награђује запослене. Али наша јавна предузећа су из године у годину све већи губиташи. Према изјави представника владе, акумулирала су пет милијарди евра губитака, мада приходују, уз ретке изузетке, на основу монопола и административних цена. Њихове привилегије плаћају купци без права избора, приморани да купе баш њихову робу или услугу.

Будући да је просек зарада у јавном сектору (и код монополиста) двоструко изнад просека плата запослених код приватника, испада да сиромашни посредно плаћају додатне здравствене потребе много богатијима.

Новинар из Новог Сада