Ноћ рулета у Макау

Коцкарска грозница у Макау или Аомену, како га зову Кинези, траје већ 70 година. Лас Вегас Далеког истока главна је станица азијских коцкара. Његов прошлогодишњи џекпот (приход) износио је седам милијарди долара.

Ова некадашња португалска колонија са 420.300 становника, враћена Кини 1999. године, налази се на добром путу да Лас Вегасу преотме титулу светске престонице коцке. У Макао се најчешће стиже бродом, за два сата, из 65 километара удаљеног Хонгконга.

Ђаволова вртешка

Господар града је Стенли Хо (80), хонконшки тајкун (84. на "Форбсовој" листи најбогатијих) који контролише 16 од 22 казина на овом полуострву (16 квадратних километара) и располаже највећом флотом хидроглисера на свету: они свакодневно довозе на хиљаде туриста–коцкара.

У хотелу "Лисабон" налази се највећи, најблештавији и најбезбеднији казино у Азији. Унутрашњост "Лисабона" запањује луксузом: зидови соба пресвучени су позлаћеним тапетама, а по дебелим теписима хода се готово нечујно. Овде је дискреција загарантована.

У казину влада неписано правило које гласи, отприлике, овако: "Ја знам да ти знаш да ја знам, али то не треба други да знају".

У главној дворани посетиоце поздравља с осмехом – контролор, тамнокоси мушкарац педесетих година, са погледом лисице. Његов је задатак да запамти лица свих играча, како би их касније, ако затреба, дискретно идентификовао.

"Господин Лиу памти физиономије изузетно добро", каже Сун Квок, технички директор казина "Лисабон". "Уз његову помоћ досад је раскринкано више од 1.000 варалица."

У казину се пресијава бели мермер, испод блештаве расвете. Ту се налази двоструки сто за рулет, такозвана ђаволова вртешка, на којој се у посебним приликама игра златним жетонима.

У истој просторији налази се мноштво столова за бакару и блек џек. У "Лисабону", у посебним просторијама, коцкари изазивају Талију и на столовима за покер и кено, као и у популарним кинеским хазардерским вештинама: даи сију, фан тану и паи каоу, играма у којима се употребљавају истовремено карте, коцке и домине.

Казино "Лисабон", наравно, заснива свој посао на срећи, али свакодневна рутина одвија се са прецизношћу брижно простудиране балетске кореографије. Има свој строги кућни ред и тајни, интерни безбедносни систем.

Сваке ноћи дежура најмање 16 контролора, љубазних домаћина који представљају последњу инстанцу у размирицама између коцкара и крупијеа. Често морају да ускачу у улогу непристрасног и обзирног судије.

Контролор Лију љубазно поздравља, уз дубок наклон, стару гошћу из Хонгконга која овде редовно игра рулет већ 40 година. Да ли више губи или добија? Одговора нема јер то је тајна казина и елегантне времешне даме.

Пет минута касније, Лију се обраћа једном нервозном госту који гласно псује, тражећи од крупијеа свој наводни добитак. Контролор делује умирујуће, али одлучно, и атмосфера убрзо поново постаје неусиљена.

Магична четворка

Ако је контролор – диригент казина, онда је крупије – прва виолина. Правог крупијеа одликује велика мануелна спретност, самоконтрола, меморија и поштење. Крупијеи на својој одећи не смеју да имају џепове.

Казино "Лисабон" сам обучава своје крупијее. Тек након три године вежбања могу да стану поред ђавоље вртешке и да деле и узимају жетоне. Плату добијају искључиво од бакшиша добитника: почетници примају око 1.500 долара месечно, док стари мајстори зарађују до 8.000 долара.

Око двоструког стола за рулет тиска се тридесетак играча. Прави коцкари заборављају сва збивања чим се заврти куглица рулета. Многи не осећају ни глад ни умор: чини се као да живе у неком магичном свету где постоје само 37 бројева, три колоне и две боје – црна и црвена. Кад куглица стане, већина види само – црно.

Похлепа често наводи повремене коцкаре на чудновато понашање, уз незаобилазан сплет празноверица. Млада дама за рулетом зури у број 9, као да то поље жели да хипнотише. Поред ње, један господин, док кружи куглица, сваки пут скида наочаре, затвара очи и куцка се по челу. Свако дозива срећу на свој начин.

Једни марљиво шарају по нотесима, бележећи сваку игру, док други примењују властите графиконе, таблице и системе. Често потрају и сати док се не одваже на први улог. У коцкарницама су посебно добродошли јер редовни играчи гарантују и редован прилив новца у касу казина.

У "Лисабону" се препричава како је 4. августа 1999. куглица рулета четири пута заредом пала на број 4, а вероватноћа ипак увек износи 1 према 37. Било је то, кажу – чудо, на којем се те ноћи нико није обогатио, осим казина.

Многи коцкари тешко прихватају чињеницу да је срећа неурачунљива, мада знају да не могу увек да буду само добитници. Упркос томе, увек се надају да ће се куглица зауставити на њиховом срећном броју. То непоколебљиво веровање већ је многе отерало у клошаре.

Неки играчи зато покушавају да варају такозваним ударцем муње, када се жетон муњевито стави на добитнички број тек кад куглица стане. Али, крупијеи су истренирани да се не обазиру на маневре за одвраћање пажње. Тако се, рецимо, крупијеи у "Лисабону" нису збунили када је асистенткиња неког варалице изненада откопчала мантил и гола стала поред рулета.

У белој дворани, јединој где се још игра рулет у четири ујутру, контролор најављује крај: "Даме и господо, сада долазе три последње игре". И на крају: "Игра је завршена".

Један за другим столови се затварају, док крупијеи броје сортиране жетоне и готов новац. Бележе се коначне своте и приход од бакшиша. Затим се рулет закључава и прекрива зеленом чојом.

С освитом дана стићи ће колоне чистачица, а убрзо затим почеће контрола рулета. У казину "Лисабон" завршена је још једна коцкарска ноћ.
Петар Мићковић

-------------------------------------------------------------------------

Покер

Није чудо што је покер најпопуларнија коцкарска игра карата. Покер садржи све елементе нашег карактера: ризик, похлепу, авантуру, маску, анализу противника и оштар напад, чак и када се недостатак снаге надокнађује блефом.

У овој занимљивој игри са затвореним или делимично затвореним картама кладе у пот (уложен новац), који осваја особа са најјачом комбинацијом карата или играч који је повисио улог, а остали су одустали.

С обзиром на то да личи на персијску игру "as nas", верује се да су је персијски морнари пренели у Њу Орлеанс. Само име настало је на основу француске речи poque, која води порекло од немачке речи pochen, мада порекло покера и веза са играма ових назива нису јасни.

Како Дејвид Парлет тврди у својој књизи Историја карташких игара (Оксфорд 1991) покер је настао 1803. у Њу Орлеансу. С друге стране, енглески писац Џозеф Кровел каже да су ову игру играла, такође у Њу Орлеансу, али 1829, четири играча са шпилом од 20 карата који су се међусобно кладили ко има најјачих пет карата.

Покер се преко Мисисипија ширио према западу за време златне грознице и убрзо почео да се игра са 52 карте и додатком флеша. За време америчког грађанског рата настале су многе врсте покера.

Велика популарност почела је у 21. веку са појавом онлајн покера и камера која снимају карте за време игре.

Постоје многе варијанте покера, али се све играју на основу истог шаблона.

Право на дељење карата ротира се у правцу казаљке сата, док у коцкарницама карте дели дилер. Један или више играча постављају основни улог, који може бити улог на слепо (прва два играча) или анте, улог који плаћају сви играчи да би се формирао основни пот. Онај који дели, меша карте, пресече и дели једну по једну у смеру казаљке сата и то окренуте према горе или према доле, у зависности од врсте покера. После почетног дељења почиње први круг клађења. Након сваког круга улози се скупљају у централни пот.

Уколико један играч постави опкладу, остали или одустају, или плаћају или је повећавају. Ако нико не плати, играч који је поставио опкладу добија пот, не мора да покаже своје карте и почиње ново дељење карата. Могућност победе без показивања карата омогућава блефирање, које покерашима даје посебну драж.
С. Ст.

--------------------------------------------------------------------------

Кено

Кено је коцкарска игра налик на лутрију или бинго и игра се у најмодернијим казинима, а најпопуларнија је у САД.

Верује се да кено потиче из древне Кине у време династије Хан, између 205. и 187. године пре Христа. Легенда каже да је настанак ове игре спасао један стари град у време рата, а њена општа популарност помогла је да се скупе средства за изградњу Великог кинеског зида. У Америку су је кинески имигранти донели у 19. веку.

Играч бира од 1 до 20 бројева (мада је у већини казина овај број ограничен на само 15 или 10) и обележава их на кено тикету са 80 бројева (1 до 80). Казино онда насумце извлачи 20 бројева. Играчу се исплаћује на основу првобитног улога, а према томе колико бројева се поклапа са онима које је означио на тикету.

Кено је веома значајна игра јер казино у односу на играче има корист много већу него у било којој другој коцкарској игри, у неким улозима чак и до 66 одсто. Нормално казино има добит од игара између 1 и 5 процената.
С. Ст.

--------------------------------------------------------------------------

Фан-тан

Фан-тан је једна од најстаријих коцкарских игара у којој нема елемената вештине, већ само среће. Готово ексклузивно се игра у коцкарницама Далеког истока.

U Кини је веома популарна, као и у САД међу кинеским имигрантима, a посебно у илегалним коцкарницама у кинеским четвртима европских градова.

Фан-тан се још даноноћно, сваки дан у недељи игра у казинима Макаа, а опкладе се крећу од 5 центи до 500 долара.

Циљ игре је веома једноставан. Треба погодити да ли ће се последња хрпа перлица, дугмади или неких других малих предмета састојати од један, два, три или четири комада, када се претходно са целе гомиле буде одвајало по четири.

На столу се исцрта квадрат или се постави парче метала квадратног облика и странице се обележе са 1, 2, 3 и 4. Банкар на сто стави две шаке поменутих малих предмета и покрије их металном чинијом ("tan koi"). Затим се играчи кладе на бројеве, стављајући улоге на странице квадрата које су обележене одабраним бројем. (Играчи могу да се кладе и на углове, на пример, између бројева 2 и 3.) Када се положе сви улози, скида се чинија и крупије ("tan kun") малим бамбусовим прутом са гомиле скида по четири све док не дође до последње хрпице. Уколико она садржи четири, побеђује онај који се кладио на број 4, а уколико остане 3, победник је особа која се кладила на број 3 и тако редом.

Уобичајено је да банкар од улога задржава провизију од 5 одсто, а победник добија пет пута већу суму од тако умањеног улога.

Ову игру не треба мешати са умешном карташком игром фан тан за три до осам играча који користе шпил од педесет две карте.
С. Ст.