Noć ruleta u Makau

Kockarska groznica u Makau ili Aomenu, kako ga zovu Kinezi, traje već 70 godina. Las Vegas Dalekog istoka glavna je stanica azijskih kockara. Njegov prošlogodišnji džekpot (prihod) iznosio je sedam milijardi dolara.

Ova nekadašnja portugalska kolonija sa 420.300 stanovnika, vraćena Kini 1999. godine, nalazi se na dobrom putu da Las Vegasu preotme titulu svetske prestonice kocke. U Makao se najčešće stiže brodom, za dva sata, iz 65 kilometara udaljenog Hongkonga.

Đavolova vrteška

Gospodar grada je Stenli Ho (80), honkonški tajkun (84. na "Forbsovoj" listi najbogatijih) koji kontroliše 16 od 22 kazina na ovom poluostrvu (16 kvadratnih kilometara) i raspolaže najvećom flotom hidroglisera na svetu: oni svakodnevno dovoze na hiljade turista–kockara.

U hotelu "Lisabon" nalazi se najveći, najbleštaviji i najbezbedniji kazino u Aziji. Unutrašnjost "Lisabona" zapanjuje luksuzom: zidovi soba presvučeni su pozlaćenim tapetama, a po debelim tepisima hoda se gotovo nečujno. Ovde je diskrecija zagarantovana.

U kazinu vlada nepisano pravilo koje glasi, otprilike, ovako: "Ja znam da ti znaš da ja znam, ali to ne treba drugi da znaju".

U glavnoj dvorani posetioce pozdravlja s osmehom – kontrolor, tamnokosi muškarac pedesetih godina, sa pogledom lisice. Njegov je zadatak da zapamti lica svih igrača, kako bi ih kasnije, ako zatreba, diskretno identifikovao.

"Gospodin Liu pamti fizionomije izuzetno dobro", kaže Sun Kvok, tehnički direktor kazina "Lisabon". "Uz njegovu pomoć dosad je raskrinkano više od 1.000 varalica."

U kazinu se presijava beli mermer, ispod bleštave rasvete. Tu se nalazi dvostruki sto za rulet, takozvana đavolova vrteška, na kojoj se u posebnim prilikama igra zlatnim žetonima.

U istoj prostoriji nalazi se mnoštvo stolova za bakaru i blek džek. U "Lisabonu", u posebnim prostorijama, kockari izazivaju Taliju i na stolovima za poker i keno, kao i u popularnim kineskim hazarderskim veštinama: dai siju, fan tanu i pai kaou, igrama u kojima se upotrebljavaju istovremeno karte, kocke i domine.

Kazino "Lisabon", naravno, zasniva svoj posao na sreći, ali svakodnevna rutina odvija se sa preciznošću brižno prostudirane baletske koreografije. Ima svoj strogi kućni red i tajni, interni bezbednosni sistem.

Svake noći dežura najmanje 16 kontrolora, ljubaznih domaćina koji predstavljaju poslednju instancu u razmiricama između kockara i krupijea. Često moraju da uskaču u ulogu nepristrasnog i obzirnog sudije.

Kontrolor Liju ljubazno pozdravlja, uz dubok naklon, staru gošću iz Hongkonga koja ovde redovno igra rulet već 40 godina. Da li više gubi ili dobija? Odgovora nema jer to je tajna kazina i elegantne vremešne dame.

Pet minuta kasnije, Liju se obraća jednom nervoznom gostu koji glasno psuje, tražeći od krupijea svoj navodni dobitak. Kontrolor deluje umirujuće, ali odlučno, i atmosfera ubrzo ponovo postaje neusiljena.

Magična četvorka

Ako je kontrolor – dirigent kazina, onda je krupije – prva violina. Pravog krupijea odlikuje velika manuelna spretnost, samokontrola, memorija i poštenje. Krupijei na svojoj odeći ne smeju da imaju džepove.

Kazino "Lisabon" sam obučava svoje krupijee. Tek nakon tri godine vežbanja mogu da stanu pored đavolje vrteške i da dele i uzimaju žetone. Platu dobijaju isključivo od bakšiša dobitnika: početnici primaju oko 1.500 dolara mesečno, dok stari majstori zarađuju do 8.000 dolara.

Oko dvostrukog stola za rulet tiska se tridesetak igrača. Pravi kockari zaboravljaju sva zbivanja čim se zavrti kuglica ruleta. Mnogi ne osećaju ni glad ni umor: čini se kao da žive u nekom magičnom svetu gde postoje samo 37 brojeva, tri kolone i dve boje – crna i crvena. Kad kuglica stane, većina vidi samo – crno.

Pohlepa često navodi povremene kockare na čudnovato ponašanje, uz nezaobilazan splet praznoverica. Mlada dama za ruletom zuri u broj 9, kao da to polje želi da hipnotiše. Pored nje, jedan gospodin, dok kruži kuglica, svaki put skida naočare, zatvara oči i kucka se po čelu. Svako doziva sreću na svoj način.

Jedni marljivo šaraju po notesima, beležeći svaku igru, dok drugi primenjuju vlastite grafikone, tablice i sisteme. Često potraju i sati dok se ne odvaže na prvi ulog. U kockarnicama su posebno dobrodošli jer redovni igrači garantuju i redovan priliv novca u kasu kazina.

U "Lisabonu" se prepričava kako je 4. avgusta 1999. kuglica ruleta četiri puta zaredom pala na broj 4, a verovatnoća ipak uvek iznosi 1 prema 37. Bilo je to, kažu – čudo, na kojem se te noći niko nije obogatio, osim kazina.

Mnogi kockari teško prihvataju činjenicu da je sreća neuračunljiva, mada znaju da ne mogu uvek da budu samo dobitnici. Uprkos tome, uvek se nadaju da će se kuglica zaustaviti na njihovom srećnom broju. To nepokolebljivo verovanje već je mnoge oteralo u klošare.

Neki igrači zato pokušavaju da varaju takozvanim udarcem munje, kada se žeton munjevito stavi na dobitnički broj tek kad kuglica stane. Ali, krupijei su istrenirani da se ne obaziru na manevre za odvraćanje pažnje. Tako se, recimo, krupijei u "Lisabonu" nisu zbunili kada je asistentkinja nekog varalice iznenada otkopčala mantil i gola stala pored ruleta.

U beloj dvorani, jedinoj gde se još igra rulet u četiri ujutru, kontrolor najavljuje kraj: "Dame i gospodo, sada dolaze tri poslednje igre". I na kraju: "Igra je završena".

Jedan za drugim stolovi se zatvaraju, dok krupijei broje sortirane žetone i gotov novac. Beleže se konačne svote i prihod od bakšiša. Zatim se rulet zaključava i prekriva zelenom čojom.

S osvitom dana stići će kolone čistačica, a ubrzo zatim počeće kontrola ruleta. U kazinu "Lisabon" završena je još jedna kockarska noć.
Petar Mićković

-------------------------------------------------------------------------

Poker

Nije čudo što je poker najpopularnija kockarska igra karata. Poker sadrži sve elemente našeg karaktera: rizik, pohlepu, avanturu, masku, analizu protivnika i oštar napad, čak i kada se nedostatak snage nadoknađuje blefom.

U ovoj zanimljivoj igri sa zatvorenim ili delimično zatvorenim kartama klade u pot (uložen novac), koji osvaja osoba sa najjačom kombinacijom karata ili igrač koji je povisio ulog, a ostali su odustali.

S obzirom na to da liči na persijsku igru "as nas", veruje se da su je persijski mornari preneli u Nju Orleans. Samo ime nastalo je na osnovu francuske reči poque, koja vodi poreklo od nemačke reči pochen, mada poreklo pokera i veza sa igrama ovih naziva nisu jasni.

Kako Dejvid Parlet tvrdi u svojoj knjizi Istorija kartaških igara (Oksford 1991) poker je nastao 1803. u Nju Orleansu. S druge strane, engleski pisac Džozef Krovel kaže da su ovu igru igrala, takođe u Nju Orleansu, ali 1829, četiri igrača sa špilom od 20 karata koji su se međusobno kladili ko ima najjačih pet karata.

Poker se preko Misisipija širio prema zapadu za vreme zlatne groznice i ubrzo počeo da se igra sa 52 karte i dodatkom fleša. Za vreme američkog građanskog rata nastale su mnoge vrste pokera.

Velika popularnost počela je u 21. veku sa pojavom onlajn pokera i kamera koja snimaju karte za vreme igre.

Postoje mnoge varijante pokera, ali se sve igraju na osnovu istog šablona.

Pravo na deljenje karata rotira se u pravcu kazaljke sata, dok u kockarnicama karte deli diler. Jedan ili više igrača postavljaju osnovni ulog, koji može biti ulog na slepo (prva dva igrača) ili ante, ulog koji plaćaju svi igrači da bi se formirao osnovni pot. Onaj koji deli, meša karte, preseče i deli jednu po jednu u smeru kazaljke sata i to okrenute prema gore ili prema dole, u zavisnosti od vrste pokera. Posle početnog deljenja počinje prvi krug klađenja. Nakon svakog kruga ulozi se skupljaju u centralni pot.

Ukoliko jedan igrač postavi opkladu, ostali ili odustaju, ili plaćaju ili je povećavaju. Ako niko ne plati, igrač koji je postavio opkladu dobija pot, ne mora da pokaže svoje karte i počinje novo deljenje karata. Mogućnost pobede bez pokazivanja karata omogućava blefiranje, koje pokerašima daje posebnu draž.
S. St.

--------------------------------------------------------------------------

Keno

Keno je kockarska igra nalik na lutriju ili bingo i igra se u najmodernijim kazinima, a najpopularnija je u SAD.

Veruje se da keno potiče iz drevne Kine u vreme dinastije Han, između 205. i 187. godine pre Hrista. Legenda kaže da je nastanak ove igre spasao jedan stari grad u vreme rata, a njena opšta popularnost pomogla je da se skupe sredstva za izgradnju Velikog kineskog zida. U Ameriku su je kineski imigranti doneli u 19. veku.

Igrač bira od 1 do 20 brojeva (mada je u većini kazina ovaj broj ograničen na samo 15 ili 10) i obeležava ih na keno tiketu sa 80 brojeva (1 do 80). Kazino onda nasumce izvlači 20 brojeva. Igraču se isplaćuje na osnovu prvobitnog uloga, a prema tome koliko brojeva se poklapa sa onima koje je označio na tiketu.

Keno je veoma značajna igra jer kazino u odnosu na igrače ima korist mnogo veću nego u bilo kojoj drugoj kockarskoj igri, u nekim ulozima čak i do 66 odsto. Normalno kazino ima dobit od igara između 1 i 5 procenata.
S. St.

--------------------------------------------------------------------------

Fan-tan

Fan-tan je jedna od najstarijih kockarskih igara u kojoj nema elemenata veštine, već samo sreće. Gotovo ekskluzivno se igra u kockarnicama Dalekog istoka.

U Kini je veoma popularna, kao i u SAD među kineskim imigrantima, a posebno u ilegalnim kockarnicama u kineskim četvrtima evropskih gradova.

Fan-tan se još danonoćno, svaki dan u nedelji igra u kazinima Makaa, a opklade se kreću od 5 centi do 500 dolara.

Cilj igre je veoma jednostavan. Treba pogoditi da li će se poslednja hrpa perlica, dugmadi ili nekih drugih malih predmeta sastojati od jedan, dva, tri ili četiri komada, kada se prethodno sa cele gomile bude odvajalo po četiri.

Na stolu se iscrta kvadrat ili se postavi parče metala kvadratnog oblika i stranice se obeleže sa 1, 2, 3 i 4. Bankar na sto stavi dve šake pomenutih malih predmeta i pokrije ih metalnom činijom ("tan koi"). Zatim se igrači klade na brojeve, stavljajući uloge na stranice kvadrata koje su obeležene odabranim brojem. (Igrači mogu da se klade i na uglove, na primer, između brojeva 2 i 3.) Kada se polože svi ulozi, skida se činija i krupije ("tan kun") malim bambusovim prutom sa gomile skida po četiri sve dok ne dođe do poslednje hrpice. Ukoliko ona sadrži četiri, pobeđuje onaj koji se kladio na broj 4, a ukoliko ostane 3, pobednik je osoba koja se kladila na broj 3 i tako redom.

Uobičajeno je da bankar od uloga zadržava proviziju od 5 odsto, a pobednik dobija pet puta veću sumu od tako umanjenog uloga.

Ovu igru ne treba mešati sa umešnom kartaškom igrom fan tan za tri do osam igrača koji koriste špil od pedeset dve karte.
S. St.