Логопеди и за бебе

Дете не проговара ни реч. Родитељи тек понекад разговарају са њим, већи део дана оно проводи у тишини – гледа цртаће или игра компјутерске игрице... Време је за стручну помоћ јер су то озбиљнији знакови успореног говорно-језичког развоја детета. Да ли су маме и тате сувише дуго чекали, можда и закаснили да одведу дете на превентивни лекарски преглед, тешко је проценити, али логопеди уверавају да за сваки проблем у развоју говора мање-више постоји лек. Важно је, кажу, не чекати „пет минута до дванаест”.

Да би се овакве појаве на време спречиле, Министарство здравља недавно је увело обавезне прегледе код логопеда и то већ када беба напуни шест месеци. Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања утврђено да се процена говорно-језичких способности обавља двапут, у шестом и 12. месецу живота.

– Програмом раног откривања психофизиолошких и говорних поремећаја код деце обухваћени су малишани до шест година. Циљна група се идентификује преко базе јединствених матичних бројева и листе осигураника Републичког фонда за здравствено осигурање – објашњавају у министарству. Деци тог узраста доставља се позив на преглед код логопеда, који подразумева примену скрининг тестова у складу са стручно-методолошким упутствима.

Педијатри из домова здравља, прецизирају у министарству, имаће задатак да саопште резултате, одреде динамику и садржај даљег праћења, као и да упуте децу на даљу дијагностику уколико је то потребно.

Логопеди углавном поздрављају ову одлуку, јер данашњи малишани имају све више говорно-језичких проблема.

Радица Тасић, дефектолог-логопед у Предшколској установи „Чика Јова Змај”, подвлачи да у реченицама овдашњих малишана преовлађују именице, глаголи, тек покоји придев.

– Све остало су поштапалице и бесмислене речи. Дечји говор је све лошији, комуникација са осталим члановима породице све гора. Деца имају проблеме у изговору гласова, а више од 40 одсто предшколаца, потврђује моје искуство, не изговара гласове како треба – објашњава Радица Тасић, набрајајући факторе који утичу на ову појаву: ужурбан начин живота у којем родитељи не причају са децом, дуготрајно гледање телевизије, играње компјутерских игрица...

– Све то и те како омета правовремени развој говора код малишана који ћутећи уопште и не вежбају покрете говорних органа – прецизира Тасићева.

Поздрављајући усвојени правилник, она подсећа да дете учи понављањем, па би родитељи требало да му пруже поруку да је то што ради добро. Ако маме и тате нису присутни да би одговорили на дечје оглашавање, оно ће оскудније гукати, брбљати, вокализовати...

– Превенција је најважнија и најјефтинија мера која даје најбоље резултате. Већ у раном узрасту детета могуће је уочити заостајање у развоју говора. Родитељи то могу да препознају ако се дете не оглашава гукањем, брбљањем или вокализацијом, практично када се не игра својим говорним органима – истиче Радица Тасић, која ради са око 1.200 деце. У саставу ове предшколске установе која броји око 4.200 малишана, сем ње постоји још само један логопед.

И у београдским домовима здравља не јењавају гужве испред ординација стручњака за говор. Весна Филиповић, логопед у Дому здравља у Миријеву, објашњава да су се досад, кроз систематске прегледе које обавља педијатар, тек у узрасту од четврте године обављали и прегледи логопеда.

– Одлука надлежних је добра јер уочавамо све више поремећаја. Неки родитељи говорно-језичке проблеме не уочавају на време, па су и уведени превентивни прегледи код беба – истиче Филиповићева, додајући да неправилно изговарање појединих гласова и није толико велики проблем.

– Дисфазија или успорен говорно-језички развој је озбиљнији знак за узбуну јер ако се не лечи на време касније прераста у дислексију и дисграфију – наводи логопед из ДЗ у Миријеву. Отежавајућа околност је и мањак радне снаге па тако, рецимо, у овој кући здравља ради само један логопед који дневно прими до 20 малишана са проблемима у говору.

----------------------------------------------

Ко ће обављати превентивне прегледе

– Поздрављам одлуку државе да уведе превентивне прегледе код беба од шестог месеца, али остаје недоречено ко ће тај посао да обавља. Јер, у Србији у којој се годишње роди око 70.000 беба ради само око 120 логопеда и то у области здравства – истиче др Мирјана Совиљ, директорка Института за експерименталну фонетику и патологију говора, подсећајући да у земљама Европске уније на 8.000 становника долази један логопед. Истраживања института иначе потврђују да 63 одсто деце предшколског узраста у Србији има неразвијен говор, а огроман проценат њих до четврте године уопште не проговара.