Велико помирење Палестинаца

Каиро – Исламистички Хамас пристао је да се придружи Палестинској ослободилачкој организацији (ПЛО), у којој је умеренији, ривалски Фатах главна фракција. Пристанак се сматра кључним кораком ка уједињењу већ дуго подељеног палестинског руководства.

Вођа Хамаса Халед Машал, који живи у изгнанству у Сирији, пристао је да уђе у комитет који ће припремити изборе за руководство ПЛО, наводи АП. Ти избори се, по свој прилици, неће скоро одржати, али потез Машала значи да ће он сарађивати са палестинским председником Махмудом Абасом, вођом Фатаха.

Овакав развој догађаја сматра се важним кораком ка помирењу Хамаса, који влада појасом Газе од средине 2007, и Фатаха, који тренутно доминира на другој палестинској територији – Западној обали.

Чланови неколико палестинских фракција састали су се јуче у Каиру у оквиру преговора о помирењу те две главне организације. Овом састанку претходили су интензивни разговори у египатској престоници, који су довели до разматрања избора и реконструкције ПЛО.

***

Каирски договор, иако није први те врсте, обећава помирење Фатаха и Хамаса, две палестинске фракције суочене са истом дилемом: како остварити лидерску улогу у народу који је подељен око мировних преговора са Израелом.

Ривалске фракције, које су на врхунцу непријатељстава биле уплетене у крвави грађански рат, сада се под окриљем Палестинске ослободилачке организације окрећу једна другој у напору да сачувају сопствену важност и покушају да поново створе национално јединство.

Показало се да је било најважније покренути механизам за превазилажење поделе. Тако је договор, постигнут још у мају, кренуо у реализацију. Спорна питања безбедности или прелазне владе одложена су за следећу годину.

Одвојени избори на Западној обали и Гази за јединствени парламент заказани су за мај 2012, што је мало вероватно, јер, барем за сада, не треба очекивати значајније приближавање Газе, под управом Хамаса и Халеда Машала, и Рамале, седишта Палестинске управе и Фатаховог шефа Махмуда Абаса. Парламентарни избори последњи пут су одржани 2006.

Иако му је председнички мандат истекао још 2009, Абас управља на основу декрета ПЛО, који такође предводи. Најављено приближавање мораће да прође разне тестове јер ће и Фатах и Хамас преиспитивати озбиљност друге стране.

Биће у томе и куповине времена да би се сачекали нови резултати „арапског пролећа”. Обе палестинске фракције верују да им демократизација Блиског истока иде на руку, а Хамас је додатно задовољан успесима исламиста после избора у Египту, Тунису и Мароку.

Међутим, ни Фатах ни Хамас последњих шест година нису излазили пред бираче, па њихово уклапање у трендове реформи региона подразумева нове идеје и приступе – пре свега у односу према Израелу.

Та врста усаглашавања заједничке позиције биће озбиљан испит. Иако су две групе на састанку у Каиру 24. новембра усагласиле тактику „народног отпора” – протеста, бојкота и ненасилне борбе – питање је како ће се она остваривати на терену.

Њихове досадашње тактике биле су битно различите. Хамас се, упркос повременим примирјима, дуго ослањао на ракетирање Израела, на „оружани отпор”, да би у последње време показао висок степен устезања. Фатах је позиције градио на мировним преговорима са Израелом, све док их није замрзао због продужене градње јеврејских насеља на окупираној земљи, која би требало да буде укључена у будућу палестинску државу.

Тако су и једни и други доспели под бараж критика изнутра: непостојање мировног процеса замера се Фатаху, напуштање војне опције Хамасу. Уклапање две различите тактике захтеваће много мудрости и такта, што нису категорије превише блиске лидерским амбицијама и начину управљања разним палестинским групама. Чак ни добро управљање неће бити довољно народу који очекује независност и полако губи стрпљење.

Фатах је досад покушао са захтевом да УН прихвате пуноправно чланство Палестине. Хамас се одлучио на размену стотина палестинских заробљеника за израелског војника ухваћеног још 2006.

Био је то, показује се, увод у помирење, израз који се сада много чешће чује од „отпора” или „мировних преговора”.

Помирење ће, међутим, имати своју цену. Израел и САД, који на Исмаила Ханију и његову администрацију у Гази гледају као на терористичку групу, свакако ће прекинути финансијску помоћ Абасовој управи на Западној обали. Израелци ће, поврх тога, гледати да блокирају Палестинце у источном Јерусалиму.

Али, ако ништа друго, помирење избија из руку омиљени адут израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа: да нема „партнера” за преговоре. Абаса, понављао је, не подржава половина Палестинаца. Са Хамасом нема преговора.

Палестинци се сада Израелу нуде као јединствен преговарачки блок. Уколико не буде обнове мировних преговора, јасно је ко их одбија.

Бошко Јакшић