Цевчица из једног атома

ИНТЕРВЈУ

Шта се може упоредити са узбуђењем завиривања у најсићушније и склапања свакојаких скаламерија од појединачних атома?

Професор др Милан Дамњановић, са Физичког факултета у Београду, прошлогодишњи славодобитник награде "Марко Јарић" (седми по реду), вероватно најугледније у нас, прочуо се и изван наших граница својим достигнућима у нанотехнологији. У разговору за "Политику" он ово одличје скромно приписује и својим претечама и данашњим сарадницима.

• Још 1999. сте одредили тачну симетрију једнослојних и вишеслојних наноцевчица. Да ли сте се тиме прочули изван наших граница?

– Први рад који помињете усмерио је наша истраживања, а резултате су око 350 пута цитирали страни аутори. Успоставили смо плодну сарадњу у заједничким програмима с неколико важних европских истраживачких група, а чланови наше су рецензенти у, практично, свим важним часописима за ову област. У том смислу одговор гласи – да.

• Открили сте и доказали слободно кретање зидова у вишеслојним наноцевчицама. Сматрате ли то темељем нарочитих наномашина?

– За поједине типове наномашина то јесте, свакако, теоријски основ и објашњење.

• Плод тих истраживања јесте компјутерски програм (ПОЛСyм), један од најуспешнијих у нанофизици, а и физици кристала. Ко су му творци и шта он извршава?

–  Програм ПОЛСyм се може применити за израчунавање енергија код наноцевчица или полимера (периодични системи дуж једног правца). Он је оригиналан и у нашој групи се усавршава десетак година, а успешност заснива на коришћењу пуне симетрије; другим речима, на раду с најмањим делом који помоћу трансформација симетрије ствара (генерише) цео систем. Код ланца је довољно гледати једну карику, а код угљеникове (карбонске) нанотубе један атом.

Пре готово 30 година група истраживача Факултета за физику у Београду, предвођена академиком Федором Хербутом и недавно преминулим професором Миланом Вујичићем, започела је изучавање линијских група или симетрија монопериодичних система и њихових квантно-механичких примена. Нешто касније сам се и ја прикључио; с нама је био др Иван Божовић, први добитник награде "Марко Јарић". Прва верзија програма ПОЛСyм је докторат Иванке Милошевић, данас професора.

Одлазак оснивача у иностранство или пензију поклопио се с појачаним проучавањем нанотуба. Као нови руководилац програма схватио сам да је то област у којој, захваљујући претходном раду, имамо компаративне предности. Прикључили су нам се млађи сарадници, данас доценти Татјана Вуковић и Едиб Добарџић, и асистенти Божидар Николић, Саша Дмитровић, Бора Дакић и Зоран Поповић. У ова успех уграђен је рад свих поменутих.

• Како је могуће из једног јединог атома извући наноцевчицу? Није ли то мађионичарски трик научника? Чему та невидљива сламчица служи?

– Симетрија генерише нанотубу из једног јединог атома, и у том смислу може се рећи да оне спадају у најсиметричније појаве у природи. Теоријска физика јесте једна врста магије повезивања, наизглед, независних опажања у одрживу (конзистентну) целину. Што се наноцевчица тиче, могућности примене су огромне, у овом тренутку несагледиве; за сваку потребу можете наћи одговарајућу.

• Да ли је нанотехнологија – као што поборници обећавају – највећа и најзеленија индустријска револуција икад виђена?

– Све указује на то. Међутим, увек се питам колико су људи у стању да од најбољих ствари направе највеће претње и катастрофе.

• За Ерика Дрекслера кажу да је деда, да ли је Ричард Фејмен прадеда? Ко је, у ствари, први узвикнуо – то је нано?

– Искрено, никад нисам обраћао пажњу на такве ствари. Мислим да овде и не постоји "кум", јер је назив природно дошао од нанометра, милијардитог дела метра, дужине која описује величине предмета које проучавамо. Наравно, данас нано означава сложен скуп научних и технолошких области.

• Није ли ово најизазовније научно трагање још од Адама и Еве?

– Наравно, веома је узбудљиво, с практично свакодневним новостима. Но, сигуран сам да је то што привлачи, заправо, заједничко свим наукама.

• Око 60 земаља покренуло је националне (нанотехнолошке) програме. Србија је нешто слично наговестила пре годину дана и стала. Знате ли разлоге?

– Ако питате зашто су све те земље решиле да им приоритет буде N&N (општеприхваћен логотип за нанонауке и нанотехнологије), одговор је очигледан. Као никад раније очекује се да ће унапредити услове живота. Србија је, заиста, почела нешто у том смислу, но ми увек каснимо. Мислим да добар део људи који су похрлили под ову заставу једва да разуме о чему се ради, то се догађа и у другде. Стога одређени опрез није лош, дакле провера има ли резултата пре већих улагања, јер немамо довољно пара за грешке.

• Више од 200 нанопроизвода се увелико продаје у свету. У којим се подручјима највише користе?

– Приоритетне области су електроника и телекомуникације, али и медицина с фармацијом. Наравно, има и злоупотреба. Рецимо, уплашио бих се "нанопомада" које се овде рекламирају.

• У 2000. години ИБМ је једини улагао, данас (2006) готово да нема компаније с листе "Форчјун 500" која то не чини. Има ли их код нас?

– Нисам упознат да је наша индустрија освојила неке нанотехнологије, а не бих био изненађен да јесте. Није то тако тешко. С друге стране, кад сте чули да је ма која индустрија код нас уложила у истраживање? Више новца у науку озбиљних земаља долази тако, а не из буџета.

• Како нешто што је толико малецно може да прошири јаз између богатих и сиромашних?

– Тај јаз шири апсолутно свако достигнуће. Чак и у оквиру исте земље или региона.

• Хоће ли се у блиској будућности наномашине самоумножавати? Каква се претња у томе скрива?

– Покушавам да останем физичар, мада волим научну фантастику. Ако човек буде хтео, умножаваће се. А претње могу бити свакојаке, од оних које смо  већ гледали у филмовима до сасвим случајних.

• Искрсава бојазан да најразвијенији преко нанотехнолошких патената успоставе монопол и контролу над интелектуалном својином целог света?

 – Мислим да такву контролу увелико имају. Да нису патенти Николе Тесле прво нас просветлили?

• Страхујете ли од упозорења из 2000. да би људи могли постати угрожена врста у 21. веку, због роботике, генетичког инжењерства и нанотехнологије?

– Кажем вам: не бавим се таквим питањима. Очигледно је да је део човекове свести, напросто, злоупотреба те свести. Тако да је свако страховање разумљиво, али тешко да се било шта може зауставити. А кад се упореде добици и успутна зла у развоју цивилизације, чини ми се да више волим клима-уређаје него страх од свега и свачега у недирнутој пећини.

• Јесте ли познавали покојног професора Марка Јарића? Шта истоимена награда значи физичарима?

– Познавао сам га са студија, био је две године старији, а и касније смо остали у вези. У ствари, добар део његовог истраживања био је посвећен симетрији. Награда је признање за успешан рад, и што се мене тиче тачно то значи. Колеге су то, наравно, запазиле, а већ сам рекао да Србија није земља физике, мада би могла то да буде по таленту и резултатима.

• Уживате ли у свом послу?

– Да, веома.