Знање највреднији плод

Одрасли су у различитим деловима наше земље, заинтересовали се и почели да истражују разне области, неки би желели да остану у Србији, а други сматрају да ће им одлазак у иностранство донети успех. Једно им је заједничко – они су млади, успешни академци који ће у Новој години студије завршити са високим просецима. Кажу да је за изузетан успех на факултету најважнија љубав према области за коју су се определили и сматрају да је наша држава коначно почела да цени младе таленте. Искрено се надају да ће знање ускоро постати највећи бренд Србије.

Владимир Лепосавић (22) из Београда, студент четврте године, убрзано завршава студије на Правном факултету и каже да жели током 2007. године да пронађе посао у неком институту или на факултету.

–Уписивање последипломских студија је нешто што се подразумева, али бих волео да нађем посао који ће ми помоћи да изучавам и унапредим правну науку. Још немам конкретне понуде и планове, засад упознајем рад предавача и асистената на факултету као и стручњака из Института за друштвене науке – каже Владимир чији индекс красе искључиво десетке.

Истиче да никада није учио због оцена већ је увек давао све од себе да што боље упозна и савлада наредну област, а труд и заинтересованост су се исплатили.

– Нисам приметио да, приликом оцењивања, професори гледају индекс и наспрам тога уписују оцене. Због високог просека имам још већу обавезу да пружим одговор какав се од мене очекује, ипак, када одговарам, једино што желим је да будем задовољан собом и да уђем у тајне правне науке – истиче наш саговорник и додаје да су испити на Правном факултету обимни, али да се, у последње време, већа пажња поклања и пракси. Ипак, према његовом мишљењу, спона између праксе и теорије требало би да буде још јача.

Студенти Александар Петровић (21) из Лесковца и Небојша Милосављевић (22) из Београда, следеће године ће у рукама држати дипломе престижног Електротехничког факултета, а просечне оцене ће им засигурно бити више од 9, 90. Будући да су страсни скијаши, наши млади саговорници се надају да ће 2007. годину почети заједничким зимовањем, па су пожелели пуно снега. Наглашавају да ће се у овој години посветити усавршавању, али надају се да ће добити стипендије за неки престижни светски универзитет. Ипак, још не желе потпуно да откривају своје планове. 

Кажу да оцене нису мерило успеха, а важније је осећање испуњености током студија. 

– Настава на Електротехничком факултету је изузетно добро организована, а реформа је допринела да студенти морају да редовно похађају вежбе и предавања што их је зближило са предавачима. Студенти више не зазиру од професора који нас знају по именима – наглашавају Александар и Небојша. 

Александар истиче да му је важно да радећи ствари које га занимају, тежи да постане првенствено добар човек, па тек онда стручњак. Сматра да ће га знање одвести на прави пут, а "формула успеха" се, како каже, састоји у томе да човек нема само једну сферу интересовања. Тако је књижевност још једна љубав нашег саговорника.

Александар сматра да се данашња Србија налази у сличном времену као и после Првог светског рата када су талентовани млади људи одлазили у иностранство на усавршавање, а потом су се враћали покушавајући да унапреде своју земљу.

Да ли ће остати у Србији, како кажу, зависи искључиво од тога колико ће бити могуће да у нашој земљи примењују знање и да развијају науку.

За разлику од њих , њихов годину дана старији колега Крагујевчанин Бојан Јевтић је сигуран да жели да остане у нашој земљи и да своје знање примени у пракси. Обишао је готово целу Европу, што је још више учврстило његову одлуку. У Србији, се како каже, осећа најпријатније. Као свој на своме. А за инжињере његове струке, посла увек има.

– Доста сам путовао, посетио сам готово све европске земље. У памћењу су ми урезани другачији менталитет људи и осећај неприпадности. Имам још четири испита до дипломе и онда ћу да размислим о одговарајућем послу. Пре неколико месеци сам организовао сајам запошљавања на мом факултету, па сам се уверио да за млади стручњаци могу да нађу своје место у многим фирмама – сматра наш млади саговорник.