Живот је негде у Анголи

Компликован посао припао је Деда Мразу на Пиринејском полуострву, мада ни онима који са врећама шеткају по осталим европским обалама није нимало лако. Од њих се тражи да се кроз оџак под јелку као поклон донесу „објашњења”. И то без увијања у украсни папир, жали се један од Божић Бата свом колеги с којим се договара око разношења поклона – у карикатури празничног броја мадридског „Паиса”. Све тежа времена најављују се у Португалији, подједнако као и у Шпанији, а многи би бар да чују кад ће она проћи и да ли ће жртвовање уродити неким плодом.

Наслов „Упознајте се са божићним поклонима тројке” на првој страни лисабонског часописа „Негосиос” пун је ироније типичне за Португалце. Иза израза тројка, то зна сваки грађанин кризом урушених земаља, крију се кредитори – Европска централна банка, Међународни монетарни фонд и Европска унија. А у поклоне спадају све оне мере које ће можда допринети да Лисабон врати мајски зајам добијен од „тројке” од 78 милијарди евра.

Од првог јануара Португалци ће своју децу у педијатријски ургентни центар водити само ако имају 20 евра у џепу, а списак је папрен и за остале медицинске услуге. Нема више ништа на кредит, па ће се, ма како интервенција била хитна, у свим амбулантама и болницама, уплата вршити унапред, на шалтеру, и пре него што те лекар уопште види. „Тројка” тражи да се и други новогодишњи поклони увију у сличан целофан.

Ништа није веселије ни у Шпанији, где нова влада још није открила шта ће све морати да „подари” својим грађанима, иако  је новопостављени премијер Марјано Рахој у свечаном инаугурационом говору рекао да је ситуација „црна да црња не може бити”.

Пиринејско полуострво већ је ове године почело да се празни. Не само што ка његовим обалама не једре више масовно очајници из северне Африке, већ се многи образовани млади људи отискују из свог старог света. Португалска колонија, Ангола, прима некадашње колонизаторе без много проблема. Донедавно је то била земља трећег света, али стопа раста у 2012. биће 10 одсто, па Луанда тражи инжењере, адвокате, професоре и економисте који говоре португалски. У Луанду се већ преселило 130.000 Португалаца, а редови пред конзулатом у Лисабону све су дужи. Тамо се изместило и око три хиљаде португалских фирми.

То није рајска земља, криминал је на улици, велико сиромаштво и неједнакости, али печалбарски живот никад није лак. У Бразилу је нешто веселије, али су места већ добрано попуњена Американцима, Британцима, Немцима, Французима... Шпанци због језика преферирају друге земље Латинске Америке. Кажу да Буенос Ајрес врви од мадридског акцента, а да су у потрагу за богатим ујаком из Јужне Америке кренули и Италијани.

У време Франка и Салазара са Пиринејског полуострва бежало се од диктатуре, а сада  се спасавају банкарских диктата, образлаже један социолог актуелне миграције.

Владе, под јармом финансијских институција, просто немају шта да им понуде. Новоизабрани премијер Шпаније упозорио је још у време изборне кампање да сваке године у Аргентину емигрира 1.200 младих школованих Шпанаца. Али, по свој прилици, одлив мозгова ће следеће године бити још много масовнији. У то верује и Деда Мраз из карикатуре мадридског „Паиса”, када кроз оџак безуспешно покушава да протури своје шарене лаже.

Зорана Шуваковић