Цветковић: Буџет социјалан и реформски

Предлог буџета за наредну годину садржи социјалну одговорност, али и елементе реформских процеса, рекао је премијер Мирко Цветковић, препоручујући посланицима Скупштине Србије да га усвоје. Сви представници владајуће коалиције, најавили су подршку, па ће овај акт бити усвојен без проблема. Опозиција, међутим, оштро критикује владин предлог, зато што је „лош, а његов резултат биће пораст јавног дуга”.

Образлажући предложена решења, премијер Цветковић је изразио очекивање да ће буџет бити усвојен и „да ћемо доћи до документа који ће омогућити да се Србија на адекватан начин суочи са кризом и прође кроз њу са што мање негативних ефеката”. Он је навео да су предвиђени приходи од 750 милијарди динара, расходи од 890 милијарди и дефицит од око 140 милијарди, који ће највећим делом бити финансиран из задуживања. Што се структуре буџета тиче, највећи део 41,8 одсто средстава предвиђено је за социјалну заштиту.

Према премијеровим речима скоро целокупан износ дефицита биће искоришћен за капиталне инвестиције, као и за подстицај домаће тражње ради подизања привредне активности. Он је истакао да су предвиђена средства за повећање плата и пензија укупно 5,5 одсто при чему ће усклађивање бити урађено два пута – у априлу и у октобру.

У дебати су представници владајуће коалиције истицали да и они имају немалих примедби на предложена решења, али су, углавном, изражавали разумевање за владу која је морала „да ради и креира буџет у изузетно тешким условима”.

Тако је, на пример, Момо Чолаковић (ПУПС) оценио да није добро што ћемо „потрошити више него што ћемо створити, али имамо разумевања за овакав предлог”. Нису баш најзадовољнији ни у ЛСВ-у, па Александра Јерков најављује амандмане којима ће тражити „укидање плаћања пензијског и инвалидског осигурања за свештена лица и смањење новца за агенције, а повећање улагања у образовање и социјалну заштиту жена и деце”. ЛСВ, међутим, не условљава своје гласове амандманима.

Опозиција ове године није била баш нешто расположена за, обично, „високе тонове” кад се дебатује о буџету. Сви су осудили, како су рекли, повећање јавног дуга, оценили да је владин акт „нереалан, немогућ и крајње опасан”. Опозиционари су, такође, критиковали премијера, који је и министар финансија, што га није било на почетку поподневног дела седнице. Ни посланика баш није било много у сали, ни оних из власти, ни из опозиције.

----------------------------------------------

Из дискусија

Зоран Касаловић (СПС): Реалан и добар

Буџет је израз реалности у којој се налази привреда Србије, која је суочена са проблемима пуњења буџета. Добро је што је планирано усклађивање плата и пензија два пута годишње, као и то што ће цифра од 280 милијарди динара обезбедити њихову редовну исплату. Планирани буџет је неопходан, реалан и добар за све грађане.         

Млађан Динкић (УРС): Нова влада да мења буџет

Ово је технички буџет, није рађен са амбицијом да траје читаву годину и треба га променити чим буде изабрана нова влада. Излишно је било и правити анализу буџета, а стање јавних финансија се приближава распаду. Гласаћемо за буџет, искључиво да би се обезбедила исплата пензија и средстава локалним самоуправама.

Балинт Пастор (СВМ): Задовољни предлогом

СВМ нема примедбе на структуру буџетских средстава предвиђених за Војводину, зато је он за нас и прихватљив. Веома је добро и што су предвиђене субвенције за пољопривредне произвођаче.

Александар Влаховић (ДС): Наставак консолидације

Буџет је наставак фискалне консолидације, која значи уштеде на свим нивоима са циљем да ниво јавних расхода дође на неке прихватљиве границе бруто домаћег производа. Буџет има и изражену социјалну компоненту.

Бојан Ђурић (ЛДП): Пораст јавног дуга

Резултат примене оваквог буџета биће пораст јавног дуга и убацивање великих средстава у јавна предузећа, а цех ће бити испостављен наредној влади. Предложени буџет је логичан епилог ситуације у којој Србија у други талас кризе улази без министра финансија.

Слободан Самарџић (ДСС): Врзино коло

Приходи су надувани, расходи су потцењени, дефицит ће бити финансиран из задуживања, све у свему то је једно врзино коло у коме ћемо се кретати док је ове владе. Биће тешко остварити раст пореских прихода за три одсто, будући да производња и потрошња стално падају, али влади није до реалности, њој је више до идеолошке пројекције којој присуствујемо.

Јоргованка Табаковић (СНС): Пола иде на кредите

Буџет је изузетно лош, посебно зато што више од половине иде за отплату кредита. Од које привреде и грађана мисле да намакну средства за отплату страних кредита, који су порасли са 26 милијарди динара на 38,8 милијарди када нису поставили ниједну границу задуживања.