Гас стиже у 400.000 кућа

Убрзана гасификација биће капитални посао Србије у наредној години, потврдио је у разговору за "Политику" Милутин Продановић, помоћник министра енергетике за гас. Од новца добијеног из Националног инвестиционог плана у гасификацију Србије биће уложено 21,4 милиона динара. Највећи део, од око 11 милиона динара, биће искоришћен за завршетак градње подземног складишта гаса у Банатском Двору, у које до краја треба уложити 57 милиона динара.

– Градња прве фазе подземног складишта је у току, тако да би већ наредне грејне сезоне Србија могла да рачуна на резерве гаса које ће овде бити депоноване. Завршетком целог посла дугорочно ће моћи да се рачуна на довољне количине гаса у "шпицевима", односно када 10 милиона кубика дневно, колико стиже преко Мађарске, не може да покрије све потребе – истиче Продановић.

Одобрени су пројекти разводних гасовода од Ковачице до Оџака и дистрибутивних гасних мрежа у Руском Крстуру, Сивцу и Торди, као и пројекти плиновода Баточина–Цветојевац, Крушевац–Трстеник–Врњачка Бања, дистрибутивна гасоводна мрежа у Косјерићу, као и правац Пожега–Ариље.

Новац добијен из НИП-а, према речима Продановића, биће искоришћен за најзначајније пројекте који су предуслов за ширу акцију гасификације Србије. Гас ће доћи и до домаћинстава у Крагујевцу, Краљеву, Ужицу, Горњем Милановцу и Чачку. Међу приоритетима је и градња централног, шумадијско-моравског прстена Врњачка Бања ка Крушевцу.

Сачувати Национални парк

Планирана је и изградња гасоводне мреже од Врбнице до Александровца према Брусу и Копаонику, што ће помоћи да котларнице које сада овај планински центар греју на мазут, чврста горива и уље за ложење замене гасом чиме ће се сачувати екологија Националног парка "Копаоник".

Исто се предвиђа и за туристички планински центар "Златибор", и то тако што ће гас проћи правцем Ужице–Чајетина, што ће такође омогућити замену мазута гасом.

У првим данима 2007. године "Југоросгас" и "Србијагас" кренуће у градњу магистралног гасовода Ниш–Димитровград. Министарство енергетике је са бугарском владом потписало 1. априла 2005. године Споразум о спајању гасоводних система Србије и Бугарске, што доприноси убрзанијој реализацији овог пројекта, али и алтернативном снабдевању. Дакле, гас ће убудуће стизати не само са севера него и са југоистока, истиче Продановић.

– Реч је о најважнијој капиталној инвестицији чијом би реализацијом вредном око 60 милиона долара био обезбеђен други правац напајања, будући да се гасовод повезује са бугарским. Осим сигурности у снабдевању привреде и домаћинстава, градња овог гасовода би довела до смањења транзитних трошкова и омогућила систематску гасификацију подручја централне Србије – објашњава Милутин Продановић.

Неопходно је даље ширење гасовода према Републици Српској (правцем према Бијељини), Румунији (код Мокрина) и Хрватској (правцем према Осијеку). За реализацију ових регионалних пројеката на територији Републике Србије потребно је уложити око 10 милиона долара.

Стратегијом до 2015. године предвиђено је да је потребно уложити и око 370 милиона долара у ревитализацију постојећих дистрибутивних мрежа, повезивање свих већих градова и насељених места на регионалне гасоводе и изградњу нових дистрибутивних мрежа. Развој дистрибутивне мреже имаће предност у насељеним местима у којима не постоји развијен систем даљинског грејања, а која су у близини магистралног или регионалног гасовода, на ободима великих градова, као и у приградским насељима. У сектор природног гаса до 2015. године треба укупно инвестирати око 680 милиона долара.

Током 2006. године на дистрибутивну мрежу је прикључено око 6.500 нових домаћинстава, од чега је око 6.000 у Србији и остатак у Војводини, где је протеклих деценија више од 150.000 домаћинстава увело гас. Циљ је да се до 2015. године на гасовод прикључи више од 400.000 домаћинстава.

Од Турске до северне Италије

Донације чешке владе од око 500.000 евра помоћи ће да се до 2009. године заврши гасификација Бање Ковиљаче и Лешнице, односно лозничке општине. У протекле две године, у овом крају  изграђено је 33 километра гасоводне мреже, а очекује се да буде изграђено укупно 200 километара.

Током 2006. године само је у Јагодини изграђено 70 километара гасовода, што је омогућило прикључак за више од 1.000 домаћинства Ћуприје, Крушевца и Параћина.

Гас као најјефтинији енергент постаје све привлачнији и за Сомборце, како за привреду, тако и за домаћинства. Планирана је изградња око 90 километара гасоводне мреже што ће омогућити прикључак за око 4.500 домаћинстава. Изградњом 10 разводних гасовода у централној и западној Србији гас ће постати доступан за још око 100.000 домаћинстава.

Наду да ће у своја домаћинства моћи да уведу гас и тако не остану црна тачка на гасној мапи Србије, Ваљевцима даје једино Национални акциони план гасификације, који предвиђа изградњу плиновода Београд–Ваљево у дужину од 78 километара што ће коштати око 17 милиона евра.

До средине 2007. године требало би да буде завршена техничка документација, да би у септембру почела градња која ће трајати и целу 2008. годину. Истовремено је у плану и припрема секундарне мреже која ће коштати око девет милиона евра и која би требало да покрије потребе око 15.000 нових потрошача гаса.