Културни ресурси округа Србије

У београдском Заводу за проучавање културног развитка јуче је представљена публикација „Културни ресурси округа Србије”, настала на основу трогодишњег истраживања ове институције. Директор Александар Лазаревић истакао је да су истраживачи завода обишли градове и општине у Србији, укупно 144 (без Београда и Косова), урадили преко хиљаду интервјуа са актерима културне сцене, и свим културним организацијама послали упитнике на основу којих су добили информације од значаја за сагледавање културне политике у нашој земљи.

На основу података из 440 установа културе, дошло се до резултата да

највећи број општина и градова, близу три четвртине, има од једне до три установе културе, а да је универзална културна установа на нивоу градова и општина, библиотека која углавном преузима улогу културних центара. Панчево је град са највећим бројем установа на буџету града, који на својој територији финансира 15 установа. Међутим, иако има највише установа, Панчево, како је истакнуто, ипак нема позориште нити градску галерију.

Према мишљењу локалних самоуправа, највећи проблеми и приоритети за развој културе су: недостатак средстава за реновирање објеката и улагања у инфраструктуру, недостатак новца за програме, и недовољна стручност и бројност кадрова. Од општих организационих проблема наведени су непостојање континуитета управљања, стратешког планирања нити евалуације рада, недовољно развијени механизми конкурса, недостатак стручног усавршавања запослених, недовољно укључивање у рад волонтера и приправника…

Бојана Субашић, истраживач завода, истакла је да се на подручју локалне самоуправе годишње у просеку издвоји нешто више од 73 милиона евра за културу, што чини удео од шест одсто у њиховом укупном буџету. Више од половине буџета, додала је, иде на плате и накнаде запослених, више од петине средстава одлази на одржавање објеката и текуће трошкове у установама, а за програме се издваја 19,9 одсто. Сремска Митровица, пак, једина је самоуправа која више од половине буџета за културу намењује програмима.

Када је реч о полној и образовној структури запослених у култури, жене чине 57,5 одсто, мушкарци 42,5. Високу или вишу стручну спрему има 42,7, средњу 47,5, основну 9,8 одсто.

Министар културе Предраг Марковић нагласио је да се у доба кризе морају очувати културни програми, и да добијене резултате треба искористити за даље осмишљавање стимулативног дугорочног стратешког плана у сектору културе. Професорка Милена Драгичевић Шешић такође је истакла да добијене податке тек треба анализирати и интерпретирати, и заједнички пронаћи пут и начин за развијање и унапређење институција културе, као и њихово међусобно партнерство.