Мање кредита без државне подршке

Да ли су банке одустале од кредитирања привреде и окренуле се много поузданијем клијенту какав је држава? Да ли, заправо, због тога привредници кукају и траже помоћ те исте државе?

Анализа „Кварталног монитора” показује да су кредити банака становништву и привреди у другом кварталу ове године знатно смањени. После 814 милиона евра пласираних становништву и привреди у другом кварталу ове године, пласман у трећем тромесечју био је 525 милиона евра.

Од тога је део од 423 милиона евра пласиран привреди, док се становништво задужило за додатна 102 милиона евра.

Пад пласмана у трећем кварталу доводи се у везу са  „пресушивањем” средстава предвиђених за одобравање субвенционисаних кредита.

Наиме, у другом и трећем кварталу одобрено је око 660 милиона евра субвенционисаних кредита, од чега је највећи део од око 86 одсто пласиран од априла до јуна ове године.

Сарадник Економског института Иван Николић резервисан је према овој анализи. Према подацима Народне банке Србије, у трећем кварталу постојао је прираст кредита, али минималан. Кредитни пласмани повећани су на 1,564 милијарде динара на крају трећег квартала у односу на 1,562 милијарде динара у односу на крај другог. То је повећање за непуне две милијарде динара, што је раст од свега 0,1 одсто. Детаљније анализа показује да се привреда у том периоду раздужила за две милијарде динара, а становништво додатно задужило.

– Подаци НБС с краја трећег квартала у односу на крај прошле године показују да нових кредита привреди, практично, није ни било. Банке су предузећима закључно с крајем октобра пласирале 962,7 милијарди, а крајем децембра пласман је износио 961,2 милијарде динара. Значи привреда је добила свега 15 милиона евра кредита више – објашњава Николић.

И он указује на то да су закључно са септембром потрошена средства намењена за субвенционисање кредита, што је све утицало да привредници гувернеру упуте захтев за смањењем обавезне резерве.

У истом периоду банке су повећале пласмане јавним предузећима и становништву. Пласмани јавним предузећима повећани су са 72 на 87,9 милијарди динара на крају прошле. То је раст од непуне 22 милијарде динара, што показује да банке ипак више воле да раде с јавним предузећима којима држава даје гаранције за задуживање. Становништво се у истом периоду задужило за додатних 17 милијарди динара.

Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, каже да је разумљиво да постоје варијације када је у питању интензитет задуживања код пословних банака.

– Ипак, треба разликовати пад пласмана од споријег раста, а најсигурнији извор података нама је Народна банка Србије. Када су у питању пласмани привреди, спорији раст пласмана у трећем кварталу јесте повезан са завршетком једног циклуса субвенција, док је код грађана током лета дошло до уобичајеног благог, сезонског пада тражње. Када је у питању Сосијете женерал банка, ми смо константно остваривали добре резултате, као код других сегмената пословања, тако да смо у случају кредитирања повећали пласман банке на годишњем нивоу од преко 20 одсто, а то је тренд који је присутан и у наведеном периоду. Сматрамо да је разлог за то чињеница да смо правовремено реаговали на све захтеве тржишта, како у смислу увођења нових производа, тако и у смислу налажења одговарајућег начина да изађемо у сусрет клијентима, уз поштовање своје пословне политике –каже Ребић.

У Фолксбанци кажу да је тачно да је на пад пласмана кредита утицало „исцрпљивање субвенција”, као и чињеница да је трећи квартал сезона годишњих одмора и логично је да је нижа активност него у другом.

– Наравно, утиче и подгревање ситуације око продуженог ефекта кризе и уласка у депресију која не погодује појачаној кредитној активност – кажу у Фолксбанци.