Нитков или мученик

"Сваког дана широм света људе погубљују, али оно што се догодило у Багдаду, првог дана Курбан-бајрама, било је просто незамисливо. Нисам веровао да је то стварно."

За египатског председника Хоснија Мубарака не може се рећи да спада у пријатеље Садама Хусеина, тачније пријатељство је раскинуто после ирачке инвазије Кувајта 1990. године, али попут низа државника и светских јавних личности осетио се позваним да осуди "одвратно, варварско" поступање са осуђеником.

"Начин на који је Садам погубљен немогуће је заборавити. Учинили су га мучеником, а проблеми Ирака остају", рекао је Мубарак у интервјуу израелском "Једиот ахроноту", напомињући да не жели да говори о томе да ли је Садам заслужио смртну казну или не, нити да доводи у питање легалитет суђења у условима окупације.

Правни експерти су, међутим, још током процеса свргнутом председнику Ирака и седморици суоптужених, за убиство 148 шиита из места Дуџаил почетком осамдесетих година, износили озбиљне примедбе и указивали на силне нерегуларности у поступку, а сада после "морбидног спектакла у Багдаду" чују се готово неподељена мишљења да су у ирачком правосуђу неопходне суштинске промене, а за почетак треба зауставити извршења смртних казни над преосталом двојицом осуђеника, Садамовим полубратом Барзаном ал Тикритом и бившим председником револуционарног суда Авадом ал Бандаром.

Стручњак за међународно право и специјални известилац УН за вансудска и прека погубљења Филип Олстон, позвао је ирачку владу на темељну реформу судског система која би, између осталог, увела могућност преиначења смртне пресуде, влади ускратила право да мења судије "из било ког разлога", а такође укинула рок од 30 дана за извршење пошто пресуда постане коначна.

"Суђење Садаму Хусеину и његово погубљење представљали су трагично пропуштену прилику да се покаже како је правду могуће спровести чак и у случају једног од највећих ниткова нашег доба", изнео је овај професор њујоршког универзитета.

У свом саопштењу Олсон наводи три "упадљиве грешке" у вођењу процеса пред ирачким специјалним судом у Багдаду – оптуженом није било омогућено фер саслушање нити да одговара на исказе сведока, мешање владе било је евидентно и политички мотивисано због чега је егзекуција пожуривана, а одузет простор за прави апелациони поступак и најзад понижавајући чин егзекуције значио је јасно кршење хуманитарног права.

Напомињући да је у извесној мери разумљива инклинација ка освети, професор Олсон је упозорио да допустити да ти инстинкти превладају значи јасну поруку да се у Ираку наставља изругивање правди као и у време Садама.

О тренутку одласка у смрт бившег ауторитарног вође Бела кућа се до јуче није критички изјашњавала. Наглашаван је само и хваљен моменат преко потребног извршења правде над диктатором, али су у међувремену поједини чланови Конгреса изнели страховања да ће поступком бити подривене америчке позиције у Ираку.

Републикански сенатор Џон Мекејн из Аризоне, који иначе подржава политику према Ираку, изјавио је да је то што се догодило лоше и жалосно и да ће непотребно запалити страсти међу сунитима. И сенатор Џон Ворнер из Вирџиније, такође републиканац, коментарисао је "несрећну епизоду" која свакако неће допринети помирењу, основном циљу у Ираку, пренео је "Њујорк тајмс".

За многе изненађујуће и председник Џорџ Буш јуче је отишао корак даље од досадашњих шематских изјава и рекао да му је "жао што погубљење није изведено на достојанственији начин", али је опет нагласио да је "Хусеин имао фер суђење какво његовим противницима никад није било пружено".

Једино се британски премијер још није огласио. Зашто ћути Тони Блер који је тако здушно подржавао рат против Садама Хусеина, говорио о њему када је био ухваћен, јавно иступао у разним поводима, а сада не сматра да треба да каже било шта када Садама више нема. Ово питање поставља ових дана сва британска штампа а појединци то ћутање тумаче и као одговор немоћи премијера да нађе речи оправдања за нешто тако скандалозно као што је био Садамово крај.

Д. Драгић

--------------------------------------------------------------------------

Дечак се обесио имитирајући смртну казну над Садамом

ХЈУСТОН – Десетогодишњи дечак, који је вероватно опонашао извршење смртне казне над Садамом Хусеином, пронађен је обешен на кревету у Хјустону, саопштили су полиција и чланови његове породице.

Серђо Пелико пронађен је мртав у недељу у спаваћој соби свог стана док је гледао вести о извршењу смртне казне над бившим ирачким председником, рекао је полицијски поручник Том Кланч. "Наше прво реаговање је да је он експериментисао", рекао је Кланч пошто су полицајци разговарали са члановима дечакове породице. Аутопсија дечаковог тела је у току.

Џулио Густаво, Серђов ујак, описао је дечака као срећно и радознало дете. Он је рекао и да је Серђо у суботу гледао вести са својим другим ујаком, и да се распитивао о смрти Садама Хусеина. "Мислим да није схватао да је то стварно. Приказали су како му (Садаму) стављају омчу око врата и све друго. Зашто то приказивати на телевизији?", рекао је Густаво.

Серђова мајка, Сара Палико де Леон, била је у недељу на послу, а децу су чували рођаци. Један од рођака је и пронашао тело дечака, рекао је Густаво.

Полиција је саопштила да је дечак везао конопац око свог врата док је био на свом кревету. Такође, полиција не верује да се дечак намерно убио, иако је био љут јер није добио поклон за Божић од свог оца. Густаво је рекао да дечаков отац живи у Њу Џерзију.

Чланови породице одржали су у среду комеморацију. Густаво је рекао да породица покушава да сакупи довољно новца, како би Серђа сахранили у Гватемали.

(Бета)