Сведочења о убиству Ћурувије

Драган Лазаревић, истражни судија Специјалног суда, започео је истражне радње у вези са убиством новинара Славка Ћурувије, главног уредника листа "Дневни телеграф" и недељника "Европљанин". Како је "Политици" изјавила Маја Ковачевић, портпарол суда, судија Лазаревић прво ће саслушати сведоке за које се претпоставља да имају сазнања о убиству познатог новинара.
Први сведоци исказе ће дати 11. јануара, а саслушања ће трајати до 19. јануара.
– Ово и даље не значи отварање истраге, јер немамо осумњиченог. Предложено је саслушање више десетина сведока. Њима ће бити послати позиви и видећемо да ли ће се они одазвати. Судија Лазаревић није везан роковима и на овом случају радиће упоредо са осталим предметима у којима поступа – објаснила је Маја Ковачевић.

Она је навела да је тужилаштво предложило да се у случају "Ћурувија" саслуша и Мирјана Марковић, супруга бившег председника СРЈ.

Реконструкција неизвесна

У овом случају за Марковићевом нема потернице јер није осумњичена, већ само сведок и питање је како ће јој позив за сведочење бити уручен.

После саслушања сведока, судија Лазаревић ће одлучити да ли да наложи обављање реконструкције, што је један од предлога који је Специјално тужилаштво доставило 8. децембра прошле године, када је од суда затражило истражне радње. Судија није обавезан да одреди реконструкцију. Ако буде сматрао да реконструкција не треба да се обави, судија такав став износи Кривичном ванрасправном већу, које ће о томе дати последњу реч.

Када је пре месец дана предмет предат суду ради спровођења истражних радњи, специјални тужилац је саопштио да жели да докаже политичку конотацију убиства и да има индиција да иза тог злочина стоје одређене структуре тадашње власти. Саопштено је да је суду достављена обимна документација о свему што је урађено током преткривичног поступка. Тужилаштво је раније оценило да случај "Ћурувија" полицијски јесте расветљен, али су проблем докази за суд. Сада се очекује да током истражних радњи буду прикупљени докази на основу којих би могла да буде покренута истрага против осумњичених за убиство Славка Ћурувије.

И раније се помињало да иза злочина стоји бивша Државна безбедност и да има значајних помака у истрази. Помињани су нови документи, нови сведоци, очевици. Објављивана су и имена наводних убица, углавном криминалаца и припадника тајних служби, од којих су већина касније и сами ликвидирани. Рајко Даниловић, заступник Славковог брата Јове Ћурувије, пре неколико година је поднео кривичну пријаву против Мирјане Марковић, Радомира Марковића, бившег начелника Ресора државне безбедности и Милана Радоњића, некадашњег шефа београдског Центра РДБ због сумње да су наредили и организовали убиство Ћурувије. У тој пријави непосредни извршиоци су означени као НН.

Ко је налогодавац

Даниловић сматра да постоји довољно доказа да је Мирјана Марковић налогодавац злочина, јер је јавно на седници Дирекције ЈУЛ-а, неколико дана пре убиства, рекла да је Славко Ћурувија призвао НАТО бомбе и да ће му народ судити. Адвокат верује да иза организације злочина стоји Државна безбедност, о чему сведочи и досије "Ћуран". Како је обелодањено 2001. године, Ћурувија је под овом шифром био предмет обраде тајне службе. Постоје докази о томе да су га неколико дана пре убиства интензивно пратили припадници београдског Центра РДБ и да су о томе неуобичајено често извештавали свог шефа Радоњића. Тајна пратња је, како је утврђено, повучена свега неколико минута пре него што је убијен.

Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године рафалима из "шкорпиона" у пасажу зграде у Светогорској улици, где је и живео. Од петооктобарских промена власти у Србији, овај злочин је један од приоритета полиције.