Да постану порески обвезници

Већ неколико година радим као андрагог у школи за основно образовање одраслих ,,Ђуро Салај” у Београду: са онима који су напустили редовну школу, хоће да је заврше, али су старији од петнаест година. Моја улога је и овде да разговарам са потенцијалним полазницима. Школа није само за Роме него за све, али Роми је похађају у 90 одсто случајева.

Као асистент, дужан сам да обилазим насеља и разговарам са потенцијалним полазницима, да им објашњавам које су нове могућности убрзаног образовања. Полазници старији од 15 година, а незапослени имају право на бесплатан превоз и плаћено школовање. Ако крену од нуле, за две године могу да добију сведочанство основне школе, а за годину више и сертификат за занимање као што су: пекар помоћни радник, кувар помоћни радник, посластичар – помоћни радник...

Моја обавеза је да Ромима и другој сиротињи објашњавам који је смисао њиховог образовања: да садашњи радно способни корисници материјалног обезбеђења заврше школу, да се негде запосле и постану порески обвезници. Јер не може неко вечно бити корисник државне помоћи.

Кад наши људи пређу државну границу и доспеју у неку земљу Европске уније њих обавезно укључују у пројекте који би требало да допринесу њиховом интегрисању у друштвени систем. Тако би требало да буде и код нас. Поред тога, грађани су по закону обавезни да заврше основну школу, а ми кадровске и смештајне капацитете за то школовање имамо. Смештајни капацитети не морају да буду само зграде школа него и месне заједнице. ,,Ђуро Салај” и сада има дванаест истурених одељења по разним насељима у Београду и укупно 720 ученика. Али смо свесни тога да многа деца из нехигијенских насеља нису обухваћена било каквим образовањем. И уверен сам у то да без ангажовања невладиних организација неће ни бити обухваћена. Нити из нехигијенских насеља може бити квалитетног расељавања ако у њих не уђу невладине организације.

Као проблем се намеће и питање личне документације ромских полазника. Ми можемо да их упишемо без докумената, али документа морају да буду прибављена.

Садашњи полазници су највише заинтересовани да буду кувари, чини ми се, по угледу на куваре на телевизији. Ранијих година су најчешће били фризери и пекари и ми смо то подржавали: добро је да Роми воде рачуна о хигијени. Такође, код њих су свадбе атрактивне и за свадбу сви ће доћи код фризера. Роми су и јако добри пекари. А пекари знају да направе ни из чега нешто. Треће популарно занимање је пица-мајстор јер с тим су могли да се запосле у иностранству, а и у нашим пицеријама које раде 24 сата.

Очекивали смо да ће држава својим мерама да помогне да се ови наши ђаци лакше запошљавају. Па ако фризерски салон има два радна места онда би власник за трећег, помоћног радника, био ослобођен плаћања пореза и доприноса. Помоћни радник би тако, ако се покаже као добар, остао на том радном месту. Али мора да ради тако добро да је власник уверен у то да му је овај потребан. А онда је то већ корак за излазак из најтеже сиротиње.

Андрагошки асистент, школа за основно образовање одраслих ,,Ђуро Салај”, Београд