Da postanu poreski obveznici

Već nekoliko godina radim kao andragog u školi za osnovno obrazovanje odraslih ,,Đuro Salaj” u Beogradu: sa onima koji su napustili redovnu školu, hoće da je završe, ali su stariji od petnaest godina. Moja uloga je i ovde da razgovaram sa potencijalnim polaznicima. Škola nije samo za Rome nego za sve, ali Romi je pohađaju u 90 odsto slučajeva.

Kao asistent, dužan sam da obilazim naselja i razgovaram sa potencijalnim polaznicima, da im objašnjavam koje su nove mogućnosti ubrzanog obrazovanja. Polaznici stariji od 15 godina, a nezaposleni imaju pravo na besplatan prevoz i plaćeno školovanje. Ako krenu od nule, za dve godine mogu da dobiju svedočanstvo osnovne škole, a za godinu više i sertifikat za zanimanje kao što su: pekar pomoćni radnik, kuvar pomoćni radnik, poslastičar – pomoćni radnik...

Moja obaveza je da Romima i drugoj sirotinji objašnjavam koji je smisao njihovog obrazovanja: da sadašnji radno sposobni korisnici materijalnog obezbeđenja završe školu, da se negde zaposle i postanu poreski obveznici. Jer ne može neko večno biti korisnik državne pomoći.

Kad naši ljudi pređu državnu granicu i dospeju u neku zemlju Evropske unije njih obavezno uključuju u projekte koji bi trebalo da doprinesu njihovom integrisanju u društveni sistem. Tako bi trebalo da bude i kod nas. Pored toga, građani su po zakonu obavezni da završe osnovnu školu, a mi kadrovske i smeštajne kapacitete za to školovanje imamo. Smeštajni kapaciteti ne moraju da budu samo zgrade škola nego i mesne zajednice. ,,Đuro Salaj” i sada ima dvanaest isturenih odeljenja po raznim naseljima u Beogradu i ukupno 720 učenika. Ali smo svesni toga da mnoga deca iz nehigijenskih naselja nisu obuhvaćena bilo kakvim obrazovanjem. I uveren sam u to da bez angažovanja nevladinih organizacija neće ni biti obuhvaćena. Niti iz nehigijenskih naselja može biti kvalitetnog raseljavanja ako u njih ne uđu nevladine organizacije.

Kao problem se nameće i pitanje lične dokumentacije romskih polaznika. Mi možemo da ih upišemo bez dokumenata, ali dokumenta moraju da budu pribavljena.

Sadašnji polaznici su najviše zainteresovani da budu kuvari, čini mi se, po ugledu na kuvare na televiziji. Ranijih godina su najčešće bili frizeri i pekari i mi smo to podržavali: dobro je da Romi vode računa o higijeni. Takođe, kod njih su svadbe atraktivne i za svadbu svi će doći kod frizera. Romi su i jako dobri pekari. A pekari znaju da naprave ni iz čega nešto. Treće popularno zanimanje je pica-majstor jer s tim su mogli da se zaposle u inostranstvu, a i u našim picerijama koje rade 24 sata.

Očekivali smo da će država svojim merama da pomogne da se ovi naši đaci lakše zapošljavaju. Pa ako frizerski salon ima dva radna mesta onda bi vlasnik za trećeg, pomoćnog radnika, bio oslobođen plaćanja poreza i doprinosa. Pomoćni radnik bi tako, ako se pokaže kao dobar, ostao na tom radnom mestu. Ali mora da radi tako dobro da je vlasnik uveren u to da mu je ovaj potreban. A onda je to već korak za izlazak iz najteže sirotinje.

Andragoški asistent, škola za osnovno obrazovanje odraslih ,,Đuro Salaj”, Beograd