Рециклирана Деда-Мразова врећа

Потрошачка грозница пред сваки Божић дрма купце на Западу, а ове године је изгледа у потпуно бунило бацила једну Американку која је ривале у борби за највећи попуст у једном тржном центру попрскала бибер-спрејом.

Иако без оваквих инцидената, Србија је последњих година заражена конзумерским вирусом и новогодишњи поклони се купују као да сутра не постоји. Економисти рачунају колико ће празнично расположење стајати у динарима, док еколошке организације и странке рачунају у другој валути: у посеченом дрвећу, утрошеној енергији и емитованим гасовима.

Да се зелени питају, Нова година би изгледала другачије – без јелке, без лампиона и сијалица, без поклона. Макар оних традиционалних.

Колико околину коштају празници? Дијана Шпалета из Зелених Србије одговара да се у ово време троши више струје и воде, а то је само почетак.

– Скоро је 25 пута већа количина отпада – објашњава Дијана Шпалета.

Свет се овом тренду увелико супротставља. Да нешто мора да се предузме упозорава и податак Аустралијске фондације за заштиту животне средине – током производње одеће која се поклони једног дана емитује се онолико гасова колико електрана испусти за две недеље. Зато се јављају сајтови који заговарају еколошки Божић, отварају се радње са новогодишњим органским и поклонима од рециклираног материјала.

– Традиционалне честитке се могу заменити електронским, поклони се могу упаковати у старе новине или у мараму која је део поклона – додаје Дијана Шпалета.

– Ни пластични украси нису потребни јер свако може да их направи од рециклираног папира или сламе.

Удружења за заштиту животне средине годинама се буне против сече шума зарад новогодишњих радости. У Америци су већ почеле да се изнајмљују јелке које компаније после празника засаде. Портпаролка Зелене омладине Србије Марина Пејовић истиче да су прихватљиве само јелке са бусеном или пластичне са роком трајања од 10 до 15 година.

– Уместо куповине, предлажемо да једни за друге сами направимо поклоне – каже наша саговорница.

– Уопште нема разлога да подгревамо потрошачко друштво куповином непотребних ствари само зато што је празник.

Председница Научно-стручног друштва за заштиту животне средине Србије Лариса Јовановић има још радикалнију идеју да се Нова година дочека у природи где је јелкама и место.

– Можете окитити дрво у природи, и то украсима које сте направили од материјала које већ имате, без икакве куповине – истиче Лариса Јовановић.

Еколошки дочек подразумева мало више маште и креативности, а мање куповине, слажу се заговорници зелених идеја. Подаци Галупа показују да је прошле године у САД сваки грађанин у просеку потрошио 715 долара (535 евра) на куповину божићних поклона. Тамошњи активисти за очување природе су за ову годину изнели листу са алтернативним предлозима: куповати само оно што треба, и то обавезно производе који носе жиг фер трговине или хране из локалне средине. Тиме се штеди новац, али и енергија.

Овдашње идеје нису много другачије.

– Само да не подлегнемо купохоличарској грозници – закључује Дијана Шпалета.

– Јесте да се тада радују трговци, али то нема везе с радошћу празника.

----------------------------------------------

Како дочекати 2012. без замерања планети

* Зелени Србије верују да постоји алтернатива пластичним јелкама, новим украсима и беспотребним поклонима:

* Замените старе сијалице за јелку модернијим ЛЕД сијалицама које троше 80–90 одсто мање енергије у односу на старе сијалице.

* Користите свеће од сојиног или пчелињег воска уместо класичних од парафинског воска.

* Понекад су најбољи поклони они које сами направимо и у које уложимо сопствени труд. Пробајте да од већ постојећих материјала направите нешто ново и несвакидашње.