Изгледај што боље, буди што гори

Живети у складу са истинитим, добрим и лепим значи заиста разумети смисао хуманости и врлине, који су исти од античког доба до данас, међутим, кључни појмови из мудрих књига измичу нам све више из видокруга непрепознати и ненаучени. Умним људима и те како је јасно да је врлина у наше време сасвим потиснута и обезвређена. Стога је издавачка кућа „Плато” у својој познатој књижари „Илегала”, код Филозофског факултета у Београду (од којег су у време протеста деведесетих кретале мирне шетње академских грађана) однедавно покренула суботње трибине у подне под називом „Школа илегалних појмова”.

Према речима директора „Платоа” Бранислава Гојковића, идеје врлине, истине, правде, радости, осећајности постале су заправо „илегалне”и због тога их је потребно, као у античкој школи, изнова откључати и спознати. Свака књига може да буде сведена на један кључни појам који одражава дух и суштину тог дела, како каже Гојковић, па је тако, пре неколико субота, први разговор у виду грчког симпосиона у „Школи илегалних појмова” био посвећен појму историјске истине, почев од примера романа „Прашко гробље” Умберта Ека.

Овакав модел дискусија у „Платоу” сазревао је дуго, а Бранислав Гојковић објашњава његове узроке:

– Почели смо од врлине због тога што је у нашем друштву сваким даном распад етичких вредности све израженији. Хвалимо се да су неправде свуда око нас, да је срозани систем вредности последица материјалне кризе, међутим, управо је обрнуто – духовна беда прави је узрок физичке оскудице, наша представа о животу креира нашу судбину. Људи који се баве културом увиђају да су гурнути у крај, а да на површину излази само оно што са врхунским културним вредностима нема баш никакве везе. Сетите се Сократа и његовог учења о знању као врлини. Упркос томе, данас видимо да држава, црква, као и образовни систем, награђују само оно што је безвредно. Па и сама држава понаша се врло неморално, имајући различите критеријуме за другачије ствари и личности.

Поводом „Школе илегалних појмова” Бранислав Гојковић указује превасходно на преовлађујућа квазизнања и мњења, површно схватање ствари, полуинтелектуализам, који су права опасност за све сфере друштва.

– На силу се затиру велике идеје да би се на мала врата увеле вредности потрошачког друштва, све што је супротно човековој духовној хармонији. У најгорем виду капитализма, који је код нас актуелан, кључна је вредност: „Изгледај што боље, буди што гори”. На власти су лепо обучени људи који су стекли формално образовање, такозвани „дипломирани примитивци”, како их је давно назвао Слободан Јовановић, али и људи далеко од правог знања и врлине, приметио је Гојковић, појаснивши:

– Због тога у „Илегали” покушавамо да разумемо неке важне речи како бисмо дошли до сазнања о њима, и како бисмо се и сами променили. У овој школи заједно са пријатељима и сарадницима разговарамо о кључним идејама истине, поштења, осећајности, радости. О свим оним позитивним људским особинама које су у суштини заборављене, дискутујемо на основу онога што смо до сада прочитали. Наши гости и домаћини, историчари, писци, професори, књижевни критичари, од мноштва знања, које често чини да се „од дрвета не види шума”, издвајају кључне речи за разумевање одређених феномена и друштвених појава.

Говорећи посебно о важности да се мостови знања изграде према младим људима, који су у хаосу друштва изгубили путоказ, Гојковић истиче духовни преображај старијих:

– Када сами постанемо бољи лакше ћемо одшколовати младу генерацију. Данас је скоро забрањено рећи да је идеологија важна, међутим, нарочито младим људима потребно је да се окупе око неке велике идеје, какве су правда или истина, како им на дневном нивоу не би биле сервиране информације о битности појединих афера или догађаја са естраде. Да се не би десило да на крају, када се подвуче црта, свако мање-више увиди да је оно што је било важно, а то је живот достојан човека – пропуштено.

Прошле суботе разговор у поменутој школи био је посвећен појмовима радости и смеха, поводом „Платоовог” издања „Тим Талир или Продати смех” класика немачке књижевности за младе Џејмса Криса. Једно од објашњења смеха односило се на његову терапеутску улогу надмоћи над недаћама живота. Ипак, надмоћ је најразумнија удружена са разумевањем и знањем, што је прави разлог читања и вођења и ових разговора у „Илегали”, који су отворени и за нове „дискутанте” у наредним месецима.