Да нисмо губили време, били бисмо у ЕУ

Уколико се Војислав Коштуница не изјасни о томе ко му је ближи, Демократска странка или СРС, неће бити разговора о формирању заједничке владе, рекао је недавно Борис Тадић, председник Србије и лидер ДС-а. Премијер Коштуница је, пак, у више наврата истицао да о потенцијалним коалиционим партнерима неће да се изјашњава док се не виде резултати избора. Ако и Тадић и Коштуница остану при својим ставовима ДС и народна коалиција коју предводи Коштуничин ДСС мораће да се окрену другим коалиционим партнерима. Да ли је председник Србије спреман на ризик да у том случају влада не буде формирана?

– Србију очекују најкомплексније и најтеже реформе у њеној историји. Оно што је посебно важно знати, реформе које имају јасно утврђене рокове, тако да будућа влада, уколико не буде имала апсолутан договор око стратегијских циљева и средстава којима се ти циљеви достижу и вредности које се успостављају у Србији кроз тако вођену политику, неће ни моћи да оствари циљ, а то је чланство у Европској унији – каже Борис Тадић за "Политику".

У разговору са члановима колегијума нашег листа, приликом боравка у "Политици" у четвртак, Тадић је навео и да је оно што данас српски радикали манифестују у јавности "збиља на супротној страни од онога што заступа и што је идеал ДС-а".

– Моје дубоко уверење јесте да је немогуће бити једнако далеко или једнако близу толико супротстављеним политикама и вредностима. Не можете највеће реформе у историји наше земље и брз процес интеграције у ЕУ обавити са неким ко је спреман да иде и напред и назад. То је апсолутно немогуће. Потребна је сагласност око циљева и у том смислу мој захтев је потпуно легитиман и природан – оценио је Тадић. Он је, између осталог, рекао и да у ДС-у постоји одлука о новом премијеру и да ће је врло брзо саопштити јавности.

• Како би требало да изгледа то изјашњавање лидера "народњака", будући да је лидер Нове Србије Велимир Илић прилично оштро говорио о радикалима и тиме на неки начин поручио да им није наклоњен?

– Једна ствар је политичка кампања и борба за одређено бирачко тело. То је нешто што ја сада стављам у страну. Потпуно је друго питање основних вредности, јасних политичких циљева, средстава и рокова којима се ти циљеви постижу. Парафразираћу једну изјаву Зорана Ђинђића из 1993. године када је рекао: "Немамо ми проблем да сарађујемо са било ким ако се слажемо са њима око основних вредности" и то није само техничко питање. Не можемо ми да водимо заједничку политику са неким ко сматра да се може релативизовати злочин учињен у наше име, извршен масовно над припадницима друге нације и вере. То је немогуће.

• Ко то сматра?

– Српски радикали и социјалисти. Питам се да ли то исто сматрају и чланови ДСС-а. Многе од тих људи лично познајем и уверен сам да тако не мисле, али је потребно њихово изјашњење у том смислу.

• Када кажете да је потребно изјашњење ДСС-а у вези са релативизовањем злочина...

– Само се ради о томе како ћемо водити политику према Хашком трибуналу. Врло је једноставно: ви уопште не морате да кажете да сте против сарадње са Хашким трибуналом, али можете да обликујете такву социјалну атмосферу кроз медије и кроз парламент, да је она непопуларна и чак врло опасна. А сада се поставља питање да ли ми хоћемо да решавамо проблеме са којима се ово друштво суочава или ћемо да се вртимо вечно у круг, чему смо иначе били склони кроз историју.

• Које су то основне вредности на којима инсистирате, као услов за сарадњу са осталим странкама?

– Заједничка свест о томе да се морају осудити сви злочини који су извршени према припадницима других вера и других нација и свест о томе да рат више није начин решавања проблема на Балкану. Свест о роковима, вредновање рокова и извршавање обавеза, поштовање времена које смо на веома штетан начин губили у свим претходним годинама. Да нисмо губили време од 2000. до данас, били бисмо чланица ЕУ. То смо стварно могли да остваримо. У крајњем случају, могли смо за мандата ове владе да достигнемо звање кандидата за чланство у ЕУ. Због тога што нисмо, изгубили смо најмање 360 милиона евра. Видите колико кошта губљење времена.

• Ипак, влада указује на своје успехе, добре оцене Светске банке, Европске банке за обнову и развој, количину страних инвестиција у последњој години мандата...

– Ова влада је несумњиво постигла и резултате и ту нема никакве дилеме. Имамо континуитет раста у одређеним економским димензијама од 2000. до 2006. године и то је јако важно. Очуван је континуитет у повећању производње и макроекономској стабилности. То су два економска показатеља које поштујем. Али имамо готово милион незапослених у Србији и то је забрињавајућа чињеница.

• Кажете да ће за Вас и ДС кључно питање бити ЕУ. Премијер Коштуница каже да ће се нова влада формирати око питања Косова.

– На овим изборима грађани одлучују у ком правцу земља иде. Косово уопште није негде тамо, тамо негде на крају нашег пута је ЕУ. Косово је овде. Политика везана за Косово је дефинисана заједничком државном политиком и нашим Уставом и традицијом и историјом и ту нема никаквог спора. Наш проблем је у томе што од 1999. године ми сами о томе не одлучујемо. Нажалост други много више одлучују него ми. Други – Савет безбедности, Контакт група и међународни изасланици – одлучују. Захваљујући милошевићевско-радикалској политици фактички смо изгубили наше државно присуство на Косову и могућност оперативног функционисања као државе на том делу нашег простора. Зато не може Косово да дефинише визију будућности Србије. Тај потенцијал има ЕУ, а унутар тога је и решавање проблема наше јужне покрајине.

• Колико је Србија у неповољнијем положају у односу на земље које су пре неколико дана ушле у Европску унију, колико има тих препрека које не зависе од нас?

– Искуство нас учи: десет чланица које су прошириле Европску унију, пре Румуније и Бугарске, имале су мање препреке на том путу. Румунија и Бугарска имају веће препреке. Свака следећа земља имаће све веће и веће препреке. То је чињеница на коју морамо да рачунамо. Кривица је наша што нисмо на време завршили свој део посла. Мања би цена била. На крају је много већа добит, него оно што се улаже. Добит се може мерити и у милијардама евра, као што је на пример Румунија, која у наредних седам година од ЕУ добија 32 милијарде бесповратних средстава, од чега 14 милијарди само за пољопривреду. Да смо ми на њиховом месту могли бисмо да решимо многе структурне проблеме. Непревазилажење тих препрека на време директно кошта. Када се то преведе у километре аутопутева, болнице, школе, у дечије пелене, онда је неуспех болнији. Ево, португалски пример, имали су 10 километара аутопутева када су ушли у Европску унију, данас имају хиљаду. Замислите Србију са хиљаду километара аутопутева. У практичном смислу, то значи привлачење страних инвеститора, то је магнет за инвестиције. То значи бољи квалитет живота за сваког грађанина.

• Мислите ли да су грађани Србије свесни те чињенице?

– Нису. Грађани Србије већином мисле да је чланство у Европској унији добро за државу, а није довољно добро за њих. А управо се о грађанима и њиховом бољитку ради. Ево визије Србије у наредних 10 година: завршена путна мрежа, Коридор 10, аутопут према Црној Гори, са надом да ће Црна Гора завршити свој део аутопута. Потпуно обновљена и модернизована пруга Београд–Бар. Уз чију помоћ? Европске уније. Пре свега италијанских инвеститора. Због чега? Зато што Италијани имају интерес да пруга Београд–Бар буде укључена у функционалном смислу у капацитете луке Бар. Где још? У луци Констанца. Стратешки циљ Србије треба да буде администрирање деловима луке Констанца и деловима луке Бар. На тај начин Србија традиционални проблем неизласка на море решава у функционалном смислу и ми постајемо економија која је вредна великих инвестиција.

• Да ли Србија има стратешки план за развој економије у наредним деценијама? Поменули сте инфраструктуру.

– Инфраструктура је главна за развој економије. Дакле, инвестиције у инфраструктуру, за разлику од инвестиција у такозване капиларне системе, као што ради Министарство за капиталне инвестиције, које је, подсећам, завршило само онај део аутопута од Бешке до Новог Сада, и то једну страну, на Коридору 10, на главној артерији српске економије. Потенцијал српске привреде је и у искоришћавању привредних система некадашње СФРЈ. Велики системи уопште нису бесмислено постављени у српској економији.

• На које системе мислите?

– Три су велика корпуса српских економских потенцијала: енергетика, саобраћај и пољопривреда. То је, на неки начин, инфраструктура наше привреде. Али, уколико се влада пре свега бави добијањем гласова у локалним срединама, где их није имала на претходним изборима, а не развојем ових највећих потенцијала, онда се чини штета друштву и не достиже се развој оним ритмом који је могућ. Ми морамо да имамо владе које иду једна иза друге, које не обраћају пажњу на дневну политичку утакмицу и денунцирање претходника, него су усмерене на решавање проблема и будућност. Најбољи пример је Шпанија. Не постоји шпанска влада која је време трошила у бесплодним критикама претходне. Сваки премијер је знао тачно своју мисију. Шпанија је у време Франка била у економском смислу испод бивше Југославије, а данас је високо развијена индустријска земља која извози свој капитал на све стране света и која је постала један од најзначајнијих политичких фактора у Европи. То је пример какав Србија треба да следи. Континуитет од 2000. године, па четири или пет влада такве политике, и Србија ће бити на зеленој грани.

Приредила
Биљана Баковић