Референдум на северу КиМ 14. и 15. фебруара

Одборници три скупштине општина са севера Косова и Метохије – Косовска Митровица, Звечан и Зубин Поток одлучили су да се 14. и 15. фебруара одржи референдум на којем ће се њихови грађани изјаснити да ли желе косовске институције или не. Одборници из Г 17 плус у Косовској Митровици остали су уздржани приликом гласања пошто није прошао њихов предлог да референдумско питање гласи: „Да ли сте за то да север Косова и Метохије остане под пуним правним суверенитетом Републике Србије”.

Иако је најављено да ће у општини Лепосавић бити одржане консултације са председницима одборничких група у локалном парламенту како би се донела одлука када ће и да ли ће седница о референдуму бити одржана, по свему судећи, у овој општини референдума неће бити. За „Политику” Бранко Нинић, председник општине Лепосавић, рекао је да је референдум беспотребан јер није спорно да Срби са севера Косова као и држава Србија свакако не признају косовске институције.

„Ми се прво морамо усагласити са нашим властима у Београду да ли је то у складу са Уставом и законом. Нећемо предузимати једностране потезе мимо државе Србије. И не само због државног врха. На седници Одбора за КиМ у Скупштини Србије нико из опозиционих странака није јавно подржао идеју о референдуму. Да је наша држава рекла да ми треба да прихватимо косовске институције тада би било логично да одржимо референдум и кажемо ’не’. А овако је то беспотребно”, објаснио je Нинић.

У осталим општинама не деле овај став. Према речима председника Општине Косовска Митровица Крстимира Пантића референдум ће показати да народ који живи на северу Косова не жели да буде део косовских институција.

„Не намеравамо да прејудицирамо статус и да се издвајамо, већ да делу међународне заједнице и Албанцима ’избијемо’ изговор да Срби са севера желе албанске институције и да се интегришу, али да су против тога само председници oпштина”, рекао је Пантић, а преноси Бета.

Указујући на законе и друга акта на основу којих је референдум расписан, он је објаснио да ће се грађани на референдуму изјаснити заокруживањем одговора „да” или „не” на питање о томе да ли прихватају „институције републике Косово”. „Формирана је и општинска комисија која ће, преко својих гласачких одбора које ће формирати, пратити ток и регуларност гласања. По завршетку референдума, комисија ће доставити извештај СО”, рекао је Пантић и додао да су се о томе 25. децембра у Звечану договорили челници четири општине северног Косова са начелником косовскомитровичког округа. Према речима начелника косовскомитровичког округа Раденка Недељковића идеја о референдуму настала је када се схватило да се циљ не може остварити само барикадама. Договори постигнути у Бриселу између преговарача Србије и Косова су штетни и отежали су живот на Косову”, оценио је Недељковић.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић казао је за наш лист да није спорно питање легитимности референдума јер општине имају право то да ураде, али је питање његове сврсисходности.

„Много пута су Срби на северу рекли да нису заинтересовани за косовске институције па се поставља питање чему онда референдум. Он представља изазов и несумњиво ће затегнути атмосферу. Друго, какву поруку ће добити Срби који су јужно од Ибра, то је озбиљно питање. Председници општина имају одговорност која превазилази границе њихових општина. Како се мени чини они нису тога свесни”, казао је Ивановић.

Он сматра и да ће се одржавањем референдума смањити маневарски простор Влади Србије. Влада је, како каже, једина у коју они имају поверења, са косовском не могу, са бриселском још мање, па је питање са ким ће.

„Извесно је да је став владе о томе негативан па то може довести до заоштравања односа између локалних представника Срба и владе. Осим тога, то ће бити и негативна политичка порука из Београда коју ће Брисел можда тумачити мало другачије”, закључио је Ивановић.

----------------------------------------------

Вучетић:Референдум није легалан, али може бити адут Београду

Бивши председник Уставног суда Слободан Вучетић изјавио је за Танјуг да референдум на северу Косова није правно легалан нити обавезујући, али да референдумско питање има велики политички значај.„Резултати референдума, уколико се уклоне барикаде и примене договори из дијалога, могли би да представљају јак адут за званични Београд увршењу притиска на ЕУ да се дође до компромисног решења за север”, рекао је Вучетић.

Вучетић је објаснио да локалне заједнице могу да организују референдуме, али искључиво ако је реч о питањима која спадају у формално прописану надлежност скупштине општине, што није случај са најављеним референдумом.„Тај референдум не би био правно легалан, јер статусна питања која имају државни карактер не спадају у надлежност скупштине општине и он, у том смислу, не би имао прави основ нити правно обавезујућу снагу”, указао је Вучетић и додао да је очигледно да председници општина са севера Косова то знају, али да рачунају на његов политички значај.